Дрвар је градић и сједиште истоимене општине у западном дијелу Федерације БиХ, тј. у Кантону 10 (област Босанска Крајина), недалеко од границе са Хрватском (од Босанског Грахова је удаљен око 30 км, а од Книна око 60 км). Налази се на ријеци Унац. Према подацима пописа становништва 2013. године, у Дрвару је укупно пописано 3.730 лица.
У периоду од 1981. до 1991. године носио је назив Титов Дрвар, а маја 1974. године је проглашен за један од градова-хероја у СФР Југославији.
Овде се налази црква Светог Саве у Дрвару.
Историја
Дрвар jе још прије Другог свјетског рата био важан индустријски центар, са великом „Шипадовом” стругаром.„Време”, 1. нов. 1936 Постојала је и фабрика целулозе, али пошто није радила неколико година, држава је 1935. откупила приватне акције,„Политика”, 22. окт. 1936 поново је отворена у јануару 1937.„Политика”, 24. јан. 1937
Други свјетски рат мини|Титова пећина у Дрвару|лево|200п
У мају 1941. Хрвати усташе су у Дрвару ухапсиле 18 Срба и дотерали их у Босански Петровац. Ту су их хтели одмах побити, али нису смели од Италијана. Италијане су обавестили да те похапшене Србе воде у Бању Луку, па су их једне ноћи извели из затвора, али уместо у Бању Луку одвели су их у шуму „Рисовац”, 20 км удаљену од Босанског Петровца. Тамо су их код једне дубоке провалије, све побили а неке преживеле у њу гурнули.Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 253
За вријеме Другог свјетског рата Дрвар је био снажно партизанско упориште и био је 2/3 времена слободан. Немачке снаге су, 25. маја 1944. године, извеле операцију Коњићев скок, познату и као десант на Дрвар, у којој су имале циљ хватање Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита, који је у то вријеме боравио у Дрвару.
Рат у Босни и Херцеговини
По проглашењу САО, Дрвар је припао „САО Босанска Крајина”.
Служио је као средиште 2. Крајишком корпусу војске Републике Српске. За време рата било је 99 % већинског српског становништва. Дрвар је један од градова који је највише страдао у хрватско—муслиманској злочиначким операцијама „Олуја” и „Маестрал 2”. Хрватска војска је тешко гранатирала цео град. Становништво града је било принуђено да напусти Дрвар. Дрвар су затим дјелимично населиле хрватске избеглице из средње Босне. Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Дрвар, укључујући и град Дрвар, ушао је у састав Федерације БиХ.
Године 2008. у граду је живело око 8.000 Срба повратника, тако да су по незваничним информацијама они чинили више од 94 % становника града (општине).
Становништво
Храм Српске православне цркве у Дрвару|мини|250п
Познате личности Саша и Дејан Матић, српски пјевачи Наум Милковић, српски архимандрит Андреа Арсовић, српска репрезентативка у стрељаштву Голуб Бабић, српски устаник и хајдучки харамбаша Милка Боснић, народни херој Југославије Даница Матерић, народни херој Југославије Марија Бурсаћ, народни херој Југославије Урош Богуновић Роца, војно лице и народни херој Југославије Тамара Милетић, српска глумица Бране Богуновић, четнички борац Милан Родић, српски фудбалер Мирко Алвировић, аутор и водитељ емисије САТ Јован Родић, предсједник Скупштине Коморе овлашћених ревизора Републике Србије и први декан Економског факултета у Бања Луци
Референце
Спољашње везе
РТС: Квадратура круга — Дрвар Град прославила Титова пећина, али и дрењине („Политика”, 6. децембар 2019)
Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине Категорија:Српска насеља у Федерацији Босне и Херцеговине Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини