1933

1933. је била проста година.

Догађаји

Јануар

1. јануар — Одбрана Великог зида: Јапанци и њихове марионете из Манџукуа заузимају до маја кинеску провинцију Џехол (Жехе). 1. јануар — Либерал Јуан Баутиста Сацаса постаје председник Никарагве, дан пре повлачења америчких маринаца; Анастасио Сомоза Гарсиа постаје директор националне гарде. 5. јануар — Почиње градња моста Голден гејт у заливу Сан Франциска (завршен 1937). 11 - 12. јануар — Инцидент у Цасас Виејасу у Андалузији: Цивилна и Нападачка гарда брутално гуше анархистичку побуну, 24 мртвих. 20. јануар — У Прагу приказан филм "Екстаза", наилази на цензуру због сцена са голотињом. 23. јануар — Ратификован Двадесети амандман на Устав САД: почевши од 1937, Дан инаугурације је 20. јануара уместо 4. марта. 28. јануар — Немачки канцелар Курт фон Шлајхер даје оставку након што није могао добити диктаторска овлашћења од председника; Франц фон Папен одбија мандат, што оставља отворен пут његовом савезнику Адолфу Хитлеру. 28. јануар — Шоудхрy Рахмат Али објављује Пакистанску декларацију, предлаже самосталну државу Пакстан за муслимане у Британској Индији. 30. јануар — председник Немачке, фелдмаршал Паул фон Хинденбург, именовао Адолфа Хитлера за канцелара. Истог дана 1937. Хитлер изјавио у Рајхстагу да Немачка повлачи свој потпис са Версајског мировног уговора. Нацисти су добили унутрашње послове, Херман Геринг је министар без портфеља и в.д. пруски министар полиције - јуришници могу некажњено нападати комунисте, социјалдемократе али и католичку партију Центрум током нове предизборне кампање. Увече парада под бакљама Смеђих кошуља, СС-оваца и Челичних шлемова, сличне се наредних вечери одржавају и у другим градовима. 31. јануар — Лидер ХСС Владко Мачек ухапшен због Загребачких пунктација (такође, у интервјуу париским новинама изјавио да би се Срби и Хрвати требали раздвојити што је више могуће).

Фебруар

16. фебруар — У страху од немачких претњи, Чехословачка, Румунија и Југославија, закључивањем пакта о Малој Антанти и стварањем Већа министара, учврстиле савез створен 1920. против покушаја рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске. 27. фебруар — У пожару, за који су оптужени комунисти, је изгорео Рајхстаг, зграда немачког парламента. 28. фебруар — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Декрет о пожару у Рајхстагу, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање.

Март 4. март — Френклин Рузвелт положио заклетву као 32. председник САД и објавио нови економски програм за савладавање последица велике економске кризе. 5. март — Националсоцијалистичка радничка партија је на парламентарним изборима освојила већину у немачком Рајхстагу. 20. март — Хајнрих Химлер је наредио оснивање логора Дахау и поставио Теодора Ајкеа за заповедника логора. 23. март — Рајхстаг је усвојио Закон о посебним овлашћењима, што је омогућило да Адолф Хитлер постане диктатор Немачке. 27. март — Јапан иступио из Лиге народа пошто је та организација осудила јапанску окупацију Манџурије.

Април 1. април — Тек изабрани нацисти предвођени Јулијусом Штрајхером су организовали једнодневни бојкот свих предузећа у Немачкој у власништву Јевреја. 4. април — Ваздушни брод УСС Акрон страдао у олуји код Њу Џерсија, погинуло 73 од 76 чланова посаде. 5. април — Међународни суд правде пресудио да Гренланд припада Данској и осуђује Норвешка заузећа на источној обали. 7. април — У САД ступио на снагу Кулен–Харисонов закон који дозвољава продају пива и вина с ниским садржајем алкохола (незванични Национални дан пива у САД). 7. април — Закон о обнови државне службе у Немачкој ускраћује државне позиције (нпр. учитеља, професора, судија) Јеврејима и политичким противницима нациста - први антисемитски закон у Трећем рајху; касније током месеца јеврејски лекари су искључени из званичног осигурања што ће многе избацити из посла. Легализована масовна насилна чистка локалних власти која је већ почела. 8. април — Референдум у Западној Аустралији у корист отцепљења од Аустралије. 9. април — Отворен Руски дом у Београду. 15. април — Питање туниске натурализације: први нереди покрета против француског држављанства за Тунишане, испољен путем противљења сахране муслимана француских држављана у муслиманским гробљима - оживљавање туниског националног покрета. 19. април — САД званично напуштају златни стандард. 26. април — Херман Геринг, министар унутрашњих послова Пруске, основао Гестапо (Тајна државна полиција). 29. април — Влатко Мачек, главни хрватски политичар, осуђен пред Судом за заштиту државе на три године затвора. Три српске партије (демократи, радикали и земљорадници) осуђују Мачеков прогон. 29. април — Англо-Персиан Оил Компани склопила договор са персијском (иранском) владом о монополу на 60 година.

Мај 1. мај — Први мај је државни празник у Немачкој, као Дан националног рада, обележава се масовним маршевима у нацистичкој организацији. 2. мај — Хитлер забрањује синдикате, замењује их Њемачки фронт рада. 5. мај — Карл Јанскy открио радио таласе из средишта Млечног пута - рођење радио астрономије. 6. мај — У манастиру Прохор Пчињски одржан четнички конгрес поводом тридесетогодишњице рада у Македонији. 8. мај — Махатма Ганди почиње 3-недељни пост самопрочишћења, започиње кампању за права Недодирљивих ("Хариџана" или "божје деце" како их назива). 10. мај — Нацисти су спалили више од 25.000 књига Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна и навели да почиње ново раздобље у историји немачке културе. 12. мај — У САД ступио на снагу Закон о пољопривредном прилагођавању: субвенције за смањење производње како би се повећала цена. 17. мај — Шпанска република национализовала црквене објекте - папа ово осуђује следећег месеца. 18. мај — У САД основана Тенеси Валеј Ауторити, федерална агенција за електрификацију и развој долине Тенесија. 18. мај — Назинска трагедија: на острво Назино у Томској области, СССР, стижу први од 6.000 депортованих, две трећине ће умрети током лета. 20. мај — У Аустрији основан Отаџбински фронт као једина партија - по угледу на италијанске фашисте, за католичанство и независну Аустрију. 22. мај — Први комерцијални лет Боеинг 247, првог потпуно металног путничког авиона: за 19,5 сати од Сан Франциска до Њујорка. 24. мај — После скоро девет месеци окончан Колумбијско-перуански рат око територије у Амазонији, тј. амазонске луке Летициа - Друштво народа додељује Колумбији следеће године. 25. мај — У Дубровнику започео 11. конгрес П.Е.Н.-клубова, под председавањем Х. Г. Велса - осуђен нацизам. 25. мај — Такигавин инцидент: проф. Правног факултета Универзитета у Кјоту Такигава Јукитоки отпуштен под оптужбом да заступа марксистичку филозофију - колеге подносе оставке а и студенти се буне. 26. мај — Аустралијска антарктичка територија: посед пренесен са Британије на Аустралију (близу 5,9 милиона кв.км). 28. мај — Избори у С.Г. Данзигу: нацисти на челу са Албертом Форстером добијају 38 од 72 мандата. 31. мај — Примирје из Тангуа између Кине и Јапана, што се сматра крајем Јапанске инвазије Манџурије: Куоминтангова влада де факто признаје Манџукуо, Јапанци окрећу своје прокси-армије према западу ( Акције у Унутрашњој Монголији (1933–36)), рат се наставља 1937.

Јун

10. јун — Основан Рајсколониалбунд, кровна организација немачких нацистичких колонијалних друштава (централизована 1936). 12. јун — Почетак Лондонске економске конференције: није успела јер је председник САД Теодор Рузвелт одбацио валутну стабилизацију; немачки министар Алфред Хугенберг изазвао буру предлогом да се Депресија оконча немачком експанзијом у Африци и источној Европи - немачка влада се оградила од предлога. 16. јун — У САД формирана Администрација националног опоравка (НРА) за елиминацију "деструктивне конкуренције" (1935. пресуђено да је неуставна). 16. јун — У Тел Авиву убијен Хаим Арлосороф, шеф политичког одељења Јеврејске агенције - био је критикован због помирљивости према Арапима. 17. јун — Масакр у Kанзас Ситију: Прити Бој Флојд покушао да ослободи Френка Неша, убио и њега и четворицу агената ФБИ. 20. јун — Тајландски генерал Фраyа Фахонфонухасена извео војни удар против све ауторитарнијег премијера Нититаде. 21. јун — Забрањена немачка Социјалдемократска партија, у берлинском предграђу Kопеницк долази до "крваве недеље", у којем су нацистички јуришници убили најмање 23 од око 500 притворених. Забрањена и Немачка национална народна партија (ДНВП), ранији Хитлерови савезници. 23. јун — Пожар у Ђаковачкој катедрали, изгорјеле оргуље. 25. јун — У Бугарској уведено опсадно стање, објашњено завером комуниста и ВМРО-оваца. 29. јун — Британска јужноафричка компанија продала своја права на минерале у Јужној Родезији тамошњој влади (у Северној Родезији их задржава до 1964).

Јул 14. јул — Националсоцијалисти у Немачкој су забранили све опозиционе странке. 14. јул — Почела је нацистичка еугеника са усвајањем Закона за спречавање наследно оболелог потомства који је захтевао обавезну стерилизацију сваког грађанина који пати од неког наводног генетског поремећаја. 22. јул — Амерички пилот Вајли Пост је постао прва особа која је сама облетела Земљу након скоро осам дана.

Август

1. август — Српски аероклуб (1921) обновљен под именом "Наша крила". 1. август — Сукарно, активиста за независност Индонезије, ухапшен од холандских власти - биће у унутрашњем прогонству све до јапанске инвазије 1942. 2. август — У СССР отворен Беломорско-балтички канал, грађен принудним радом. 7. август — Покољ у Симелу - у северном Ираку ових дана убијено око 3.000 асирских хришћана. 12. август — Председник Kубе Герардо Мацхадо побегао из земље услед нереда и побуна у војсци. 19. август — Аустријски канцелар Доллфус посетио Мусолинија у Риционеу, добија гаранције против немачке претње. 25. август — Земљотрес у Сечуану, око 9.000 мртвих. 25. август — Споразум Хаавара између Хитлерове владе и циониста за олакшање исељавања Јевреја у Палестину. 28. август — На вашару у Варварину разјарена маса линчовала троје Цигана, мислећи да су украли и ослепели једну девојчицу (заправо сироче једне Румунке коју је узела убијена Живана Маринковић). Девет лица је осуђено на по осам месеци затвора крајем 1936. 28. август — Француске трупе окупирале Андору услед тамошњих нереда. 30. август — Јеврејски филозоф Теодор Лесинг убијен у Чешкој од стране пронацистичких судетских Немаца.

Септембар

2. септембар — У Риму потписан италијанско-совјетски пакт о ненападању. 5. септембар — Нареднички пуч на челу са Фулгенsиом Батистом обара председника де Цsспедеса. На чело Kубе прво долази Пентархија, а од 10. 9. Рамoн Грej; Батиста је унапређен из наредника у пуковника и постављен за начелника генералштаба. 8. септембар — Гхази I је нови краљ Ирака (до 1939). 8. септембар — Шпански премијер Мануел Азања дао оставку на тражење председника Алцалá-Заморе, следи Алејандро Лерроуx. 12. септембар — Цивилни авион Фарман Ф.300 пао код Љубљане услед лоше видљивости, погинула два члана посаде (пилот Виктор Никитин) и шест путника - прве жртве цивилног ваздухопловства у Краљевини Југославији. 13. септембар — Скоро четврт милиона људи на паради захвалности Администрацији националног опоравка у Њујорку, у организацији њеног лидера Хугх С. Џонсона 14. септембар — Турска и Грчка потписују уговор о пријатељству. 17. септембар — Утемељен "Вуков сабор", значајна културна манифестација у Србији. 21. септембар — 23. децембар — Лајпцишки процес за паљење Рајхстага, на коме ће се прославити Георги Димитров. 22. септембар — У Немачкој је основана Рајхскомора културе, повезана са министарством пропаганде, за контролу над културним животом. 23. септембар — Адолф Хитлер свечано започиње градњу мреже Аутобахнова (у ствари први је изграђен 1932.). 26. септембар — Експлозија паклене машине у Ђевђелији, погинула два лица. Бугарска банда је три дана касније покушала поставити експлозив под пругу Удово-Ђевђелија али су осујећени.