мини|200п|Налаз из источне Азије, Гвоздени оклоп из периода краљевства Сила, Национални музеј у Кореји Гвоздено доба је најмлађи период праисторије, који смењује бронзано доба и траје до почетка нове ере. Ово је доба када је човек овладао производњом и употребом гвожђа, које улази у широку примену, металургијом и када се јавља први новац.

У Египту и на Блиском истоку трагови употребе гвожђа датирају из 4. миленијума п. н. е. (метеоритско гвожђе које није захтевало топљење на високим температурама, што за гвожђе износи 1.538 °C), а до опште употребе гвожђа долази тек око 1300. п. н. е. У Европу продире у 11. веку п. н. е. и то с егејског подручја и Подунављем. У средњој и јужној Европи гвоздено доба почиње у 9 веку п. н. е. (у Грчкој се завршава протогеометријски период). Претпоставка је да се развија самостално. У западној Европи Келти су били први који су употребљавали гвожђе. У француској школи овај период се назива протоисторија. Технологија производње гвожђа у средњој Европи развила се 11–8. века п. н. е, мада почетак гвозденог раздобља у појединим подручјима је различит и зависи од месних услова и од спољашњих утицаја. У то доба повећава се број становника, обликују се трговачки путеви и везе, настају етничке и етничко-племенске заједнице, друштвено раслојавање којим се издвојио богати слој, настањен у кнежевским утврђеним средиштима, препознатљив по гробницама с престижним прилозима грчкога, етрурскога и италскога порекла. Раздобље старијег гвозденог доба на подручју средње и западне Европе, названо халштатском културом (према Халстату у Горњој Аустрији), траје до око 450. п. н. е., а млађе гвоздено доба или латенска култура (према Ла Тенеу у Швајцарској) развија се у другој половини 1. миленијума п. н. е.Истарска енциклопедија (ЛЗМК) - жељезно доба

Преглед мини|лево|380px|Преглед халштатске и латенске културе: Гвоздено доба, последње технолошко и културно раздобље праисторије, обележено је развојем металургије гвожђа и његовом широком употребом у производњи оруђа, оружја, па и накита. У историји цивилизације гвожђе се јавило релативно касно, јер је за његово добијање потребна висока температура, за разлику од бакра. Иако су се гвоздени предмети спорадично појавили као драгоценост већ у -{III}- миленијуму п. н. е. у Анадолији (Алака Хјујук, Тел Асмар), на Индијском потконтиненту, Леванту и у Египту, они су били израђени углавном од метеоритског гвожђа, а стварни почетак гвозденог доба повезује се с искориштавањем и употребом гвоздене руде (хематит, лимонит, магнетит, пирит, сидерит) и разликује се у појединим деловима света, зависно од локалних услова и спољашњих утицаја. Најранија систематска производња и коришћење гвоздених предмета почела је у Анатолији и кавкаском подручју око 1200. п. н. е, али се вероватно истодобно и независно развијала и у западној Африци. Почетком првог миленијума гвоздено доба се ширило из егејскога подручја широм југоисточне Европе и даље Подунављем, а његови почеци у средњој и западној Европи везани су уз -{IX}- и -{VIII}- век п. н. е.Хрватска енциклопедија (ЛЗМК) - жељезно доба

У средоземним подручјима гвоздено доба се завршило са историјским развојем хеленизма и римским освајањима, у Индији с појавом Будизма и Јинизма, док је у северној Европи трајало до раног средњег века. Иако је сточарство и даље било водећа привредна грана, већа и разноврснија експлоатација рудних богатстава подстицала је развој прерађивачких средишта, заната и трговине, што је довело и до појачаних популацијских кретања на ширем простору, а све веће количине ефикасног оружја и до све учесталијих немира и сукоба. Старије гвоздено доба у Европи било је одраз и отварања панонско-карпатскога простора према истоку, одакле су продирали коњанички народи доносећи нове технологије и нов начин ратовања (ратник-коњаник) те подстицали преобразбу касних бронзанодобних култура у нове заједнице с различитим економским, друштвеним и духовним схватањима. То је било раздобље стабилизације и обликовања различитих етничких група и јаснијег уобличавања племенских заједница, али и значајног друштвеног раслојавања којим се издвојио богати слој настањен у утврђеним кнежевским средиштима (Хојнебург), препознатљив и по гробницама с престижним прилозима грчког или етрурскога порекла (-{Vix, Hochdorf}-). У археолошкој науци са краја XIX века гвоздено доба се дели на старије и млађе. Старије или халштатско (према налазишту Халстату крај Салцбурга у Аустрији) у средњој и западној Европи трајало је приближно од 800. до 450. п. н. е, а млађе или латенско (према налазишту Ла Тене на Нешателском језеру у Швајцарској) од 450. п. н. е. па до почетка -{I}- века.

Хронологија Груба трипериодна хронологија старог Блиског истока, Oriental Institute of the University of Chicago, .

Све више се на гвоздено доба у Европи гледа као на део колапса бронзаног доба у старом Блиском истоку, у старој Индији (са пост-ригведском Ведском цивилизацијом), старом Ирану, и античкој Грчкој (са Грчком мрачном ером). У другим регионима Европе гвоздено доба је почело у 8. веку п. н. е. у централној Европи и у 6. веку п. н. е. у северној Европи. Блиско источно гвоздено доба се дели у две подсекције, гвожђе -{I}- и гвожђе -{II}-. Гвожђе -{I}- (1200–1000. п. н. е.) илуструје континуитет и дисконтинуитет са претходним касним бронзаним добом. Не постоји дефинитивни културни прекид између 13. и 12. века п. н. е. широм целокупног региона, мада поједина нова стојства у брдовитим областима, Трансјордану и обалском региону могу да сугеришу појава Арамејаца и група народа са мора. Постоји евиденција, међутим, о снажном континуитету са културом бронзаног доба. Касније током периода гвожђа -{I}- културе почињу у већој мери да дивергирају од оних из касног 2. миленијума.

Гвоздено доба као археолошки период је грубо дефинисано као део преисторије културе или региона, током кога је црна металургија била доминантна технологија прераде метала. Периодизација није стриктно везана за присуство црне металургије и у одређеној мери је ствар конвенције.

Карактеристика културе гвозденог доба је масовна производња алата и оружја од челика, типично легуре са угљеничним садржајем између приближно 0,30% и 1,2% тежински. Само са могућношћу производње угљеничног челика, металургија челика доводи до алата или оружја која су једнака или супериорнија бронзи. Опсег техника је кориштен при производњи челика из истопљеног гвожђа, укључујући технике за отврдњавање површине челика и ковачко заваривање, које су кориштене за ојачавање сечива.

По конвенцији, узима се да је гвоздено доба на старом Блиском истоку трајало бар од око 1200. п. н. е. (колапс бронзаног доба) до око 550. п. н. е. (или 539 п. н. еOpis (Livius.org, Jona Lendering)), што се сматра почетком историографије (Херодот) или крај протоисторијског периода. Узима се да је у централној и западној Европи, гвоздено доба трајало од око 800. п. н. е. до око 1. п. н. е, а у северној Европи од око 500. п. н. е. до 800. У Кини, нема препознатљивог праисторијског периода који се карактерише обрадом гвожђа, већ је Кина бронзаног доба прешла скоро директно у династију Ћин империјалне Кине; термин „гвоздено доба” у контексту Кине се понекад користи за прелазни период од око 500. п. н. е. до 100 п. н. е, током којег је металургија гвожђа била присутна иако није била доминантна.

Опште карактеристике периода мини|160п|Гвоздени мачеви из Халштатског периода. Илустрација: Johann Georg Ramsauer (1795-1874) Почетком овог периода, када гвожђе улази у широку примену, накит и оружје постају масивнији, керамика губи декоративност. Експлоатација рудних богатстава подстиче развој занатства и трговине. Долази до појачаних популационих кретања, што изазива и немире, сукобе.

Насеља се подижу на утврђеним узвишењима, градинама.

Некрополе се састоје од група тумула. Чешћи облик сахрањивања је инхумација. Крајем овог периода јављају се велики тумули са сложеним погребним ритуалом ограниченим бројем сахрана и великим бројем прилога од сребра, злата, оружја, металних посуда и керамике. Ово доказује почетак стварања племенске аристократије.

Регионалне одлике

Ране културе гвозденог доба у Европи су обраду гвожђа научиле од народа с Понтских (Каспијских) степа и Кавказа, а прве су Кобанска култураP. Kohl, Viktor Trifonov, The prehistory of the Caucasus: internal developments and external interactions. 2014 и Новочерска култура из око 900. до 800. п. н. е. које су карактеристичне по сахрањивању елите у кургане."Kurgan." Webster's Third New International Dictionary, Unabridged. Merriam-Webster, 2002. http://unabridged.merriam-webster.com (14 October 2006).Akishev K.A., Kushaev G.A., Ancient culture of Sakas and Usuns in the valley of river Ili, Alma-Ata, Kazakh SSR Academy of Sciences publication, 1963 (pp 121 - 136) Њихова култура је селидбом Трачана и Кимеријаца на запад удариле темеље халштатској култури. Четири њихове гране развиле су се у знамените групе историјских народа: Келти на западу, Славени на североистоку, Италци на југу и Илири на југоистоку (гласиначка култура). Изван тог прстена, на северу су живели рани Германи и Балтички народи на обалама Балтичког мора, док су се на југоистоку налазили Трачани, Дачани и Грци.

Уз те културе, у данашњој Украјини, Скити су проширили обраду гвожђа још од 7. веку п. н. е. Већина предмета скитске уметности из 5. и 4. века п. н. е. пронађени су у Никополу (Каменско Городишче), за које се сматра да је било металуршко средиште древне Скитије.

У средишњој Европи, гвоздено доба је подељено у две фазе у којима доминирају Келти: рана гвоздена халштатска култура (према месту у Аустрији, Халштату, ХаЦ и Д, 800.–450. п. н. е.) и касна гвоздена латенска култура (према месту у Швајцарској, Ла Тене) која траје од 450. п. н. е. до римских освајања.

мини|лево|250px|Дун Карловеј, кула на острву Луис, Шкотска.

У Италији гвоздено доба започиње с виланованском културом (Тоскана),J. P. Mallory, , (Fitzroy Dearborn), 1997. премда је ова култура претежито била бронзана, те право гвоздено доба започиње с појавом Етрушчана. Етрушчанска цивилизација"The Etruscans, an introduction", Laurel Taylor, Khan Academy је цвала све до римских освајања и нестала је њиховим освајањем последњег етрушчанског града Велзна 265. п. н. е., ed. Roger D. Woodard (Cambridge University Press) ..

На Британским острвима, гвоздено доба траје од 800. п. н. е.C. Haselgrove i R. Pope, (2007), 'Characterising the Earlier Iron Age', The Earlier Iron Age in Britain and the Near Continent, Oxbow, Oxford. до римског освајања, те све до 5. века у оним деловима које није освојио Рим. Грађевине из овог раздобља су импресивне, попут торњева (кула) и цитадела (дун) на северу Шкотске и безбројних утврђења на острвима.

У северној Европи, пре свега северној Немачкој и Данској, владала је Јасторф култура, док је у јужној Скандинавији доминирала веома слична Греган култура. Рано скандинавско метално доба зависило је од нечистог гвожђа из мочвара, које се скупљало већ пре 3000 година. Металургија и азбестна керамика су постојале од раног доба, јер су Скандинавци умели да остваре високе температуре, а обрађивали су већином гвожђе из црног песка (из црвенице) с великим постотком фосфора. Ова руда је понекад пронађена уз гвоздене секире и мистичне азбестне посуде културе Анањино.Halikov A.H. "Volga-Kama in the beginning of the Early Iron Epoch", Moscow, 1977.

Најстарији налази гвоздених предмета

Око 4000. године п. н. е. појављују се предмети израђени од гвожђа из метеорита. Разлика између метеоритског и металуршког гвожђа се види у већем садржају никла код метеоритског. Овакво гвожђе се јавља у великим цивилизацијама (на пример у гробу царице Шубад у Египту крајем 4. миленијума) У више гробова асирских владара јавља се гвоздени накит, у 2. миленијуму.