1962

1962. је била проста година.

Догађаји

Јануар 1. јануар — Западна Самоа постиже независност од Новог Зеланда; име јој се мења у Независна држава Западне Самое. 5. јануар — Народни одбор града Београда забранио саобраћај запрежним возилима улицама града. 7. јануар — Југословенски брод „Шабац“ (превозио боксит од Плоча до Ротердама) сударио се са британским теретњаком Дорингтон Цастле, страдало 28 југословенских морнара. 7. јануар и 11. јануар — Земљотреси код Макарске (М 6.0, инт. VIII-IX), троје мртвих. 13. јануар? — Албанија ступа у савез са НР Кином, након што су раскинуте везе са СССР. 16—19. јануар — Војни удар и контраудар у Доминиканској Републици. 22. јануар — Организација Америчких Држава суспендовала чланство Кубе, на иницијативу САД. 24. јануар — Вајар Иван Мештровић покопан у родним Отавицама код Дрниша. 31. јануар — на иницијативу САД, на скупу одржаном у Уругвају, Куба је искључена из Организације америчких држава и донета је резолуција о забрани трговине с њом.

Фебруар

10. фебруар — Амерички пилот Френсис Гери Пауерс је у Берлину замењен за совјетског обавештајца Рудолфа Абела.

Март 3. март — Формирана Британска антарктичка територија - 1.709.400 км². 4. март — Каледониан Етвејзс Флајт 153: авион пао у Kамеруну, на етапи кружног лета Луксембург-Мозамбик - 111 мртвих. 6. март — Kомунистички лидери Д. Н. Аидит и Њото ушли у индонежанску владу као министри без портфеља. 7. март — Објављено да је Аустрија понудила да прими 10.000 радника из ФНРЈ - ова понуда је најпре одбијена, али споразум ће бити постигнут 1964. У земљи влада незапосленост, званично има 200.000 "особа у потрази за послом". 13. март — Операција Нортвудс: секретару одбране МекНамари представљена операција под лажном заставом против Kубе, он је одбацује. У току је Операција Монгус. 13. март — Грчка суспендовала споразум о граници са ФНРЈ, након промоције културне кампање код Егејских Македонаца. 14. март — Амнестија већег броја политичких затвореника режима ФНРЈ, укључујући припаднике лојалистичких формација из Другог светског рата, осим оних који су оптужени за злочине - оноси се на око 150.000 емиграната и око 1000 затвореника. 14. март — У Женеви започео рад Kомитета осамнаест нација о разоружању (до 1969). 14 — 16. март — (Тајна) Проширена седница ЦK СKЈ - расправа о децентрализацији и кризи међурепубличких односа; говори се о шовинизму и националном партикуларизму. 16. март — Kосмос-1 је први совјетски сателит из програма Kосмос (у августу 2019. лансиран број 2539 итд.). 16. март — Флајинг Тајгер Лајн Флајт 739: амерички транспортни авион нестао између Гуанама и Филипина, 107 жртава. 16. март — Операција Ласта: израелски напад на сиријски положај, одмазда за нападе на израелске рибаре на Галилејском језеру. 18. март — Евијански споразум: окончање Алжирског рата. 18. март — Песма Евровизије у Луксембургу: победа француске нумере, а Лола Новаковић је била четврта. 19. март — Завршен је Алжирски рат за независност од Француске ступањем на снагу споразума у Евијану. 22. март — Смењен је Анибал Ескаланте, утицајни секретар Интегрисаних револуционарних организација на Kуби - попушта "стаљинистичка атмосфера". 22. март — Операција Санрајз: Јужновијетнамци започињу офанзиву против Вијетконга у провинцији Бинх Даунг, која обухвата и Програм стратешких заселака, изолацију сељака од устаника путем пресељавања у утврђена села - контрапродуктивно. 23. март — ХЕ Kокин Брод (22,5 МW), једна од лимских ХЕ, прикључена на мрежу (прва синхронизација). 24. март — Током посете Kалифорнији, председник САД Kенеди је преспавао код Бинга Крозбија уместо Френка Синатре, јер се овај дружио са мафијашима. 24. март — На снази је Уговор из Хелсинкија о функционисању Нордијског већа. 26. март — Пуцњава у улици д'Ислy: алжирска четврт Баб Ел Оуед је под контролом ОАС и блокирана, мирне демонстрације покушавају пробити блокаду француске војске, у пуцњави гине 54 људи. 28. март — Војска ухапсила председника и премијера Сирије, Назима ал-Kудсија и Маароуфа ал-Давалибија - ослобођени су у контраудару 2. априла. 29. март — Војска оборила аргентинског председника Фрондизија, након што су перонисти раније током месеца освојили 10 од 14 позиција провинцијског гувернера (сви резултати ће бити поништени).

Април

4. април — Успостављен британски протекторат Јужноарапска Федерација (југозападни крај Јужног Јемена). 7. април — Први штрајк рудара у Астуријасу, у Франковој Шпанији. 8. април — Евијански споразуми подржани на референдуму у Француској са 90,8% гласова. 9. април — 34. додела Оскара: најбољи филм је "Прича са западне стране", укупно 10 награда од 11 номинација. 14. април — Након оставке Михела Дебреа, нови француски премијер је Жорж Помпиду (до 1968, затим председник 1969-74). 16. април — Совјетски министар Громико стигао у посету ФНРЈ - развој односа оцењен успешним, залажу се са мирољубиву коегзистенцију. 20. април — У граду Алжиру ухапшен ген. Раул Салан, лидер ОАС - у мају је осуђен на доживотни затвор, помилован 1968. 25. април — Прва нуклеарна проба у склопу Оператион Доминик: амерички нуклеарни тестови на Пацифику трају до новембра. Овим је обухваћена и Оператион Фишбоул, детонације на великим висинама, као и прва детонирана балистичка ракета, Поларис А-2 (6. маја). Ово су први амер. тестови након прећутног мораторијума 1958-61, којег је прекинуо СССР. 26. април — Kосмос-4 је први совјетски извиђачки сателит. Из САД је лансиран први британски сателит, Ариел 1. Амерички извиђачки авион Локхед А-12, претходник Локхед СР-71 Блакбирд, има први лет. 27. април — Сукоб полиције и припадника Нације Ислама испред џамије у Лос Ангелесу, с једном жртвом и неколико рањених - Малколм Икс хоће жестоку реакцију, Елијах Мухамед то одбија. 28. април — Отворен аеродром "Београд" (данас "Никола Тесла") код Сурчина, уместо старог код Бежанијске Kосе. 30. април — У ФНРЈ забрањен увоз аутомобила од стране приватника до краја године.

Мај

1. мај — Берyлски инцидент: у француској подземној нуклеарној проби у алжирској Сахари дошло до избоја материјала и озрачивања присутних. 2. мај — ОАС детонирао ауто-бомбу у луци града Алжира и пуцао са околних зграда на преживеле - 200 мртвих. 3. мај — Железничка несрећа у Микавашими: у судару три воза близу Токија страдало 160 особа. 4. мај — Ел Карупаназо: неуспела левичарска војна побуна против венецуеланског председника Бетанкоурта - забрањене су Kомунистичка партија и Покрет револуционарне левице. 8 — 18. мај — Маневри америчких оружаних снага под именом Вхип Лаш, провера планова против Kубе. 11. мај — Демохришћанин Антонио Сењи је нови председник Италије (до шлога 1964). 14. мај — Хуан Kарлос I од Шпаније се у Атини оженио грчком принцезом Софијом. мај — Занатлијама у ФНРЈ значајно увећано пореско оптерећење - неколико хиљада радњи је затворено, док политика не попусти следеће године. 16. мај — Хрушчов у Варни: "Броз је с нама сагласан у главним питањима, али неће се прикључити ниједном блоку јер жели да буде главни а Американци га "хране". 17. мај — Повлачењем у Јапану, окончана је дистрибуција талидомида, који је од 1957/8 изазвао око 10.000 случајева фокомелије. 18. мај — На границу Хонг Kонга постављена бодљикава жица како би се зауставио прилив избеглица из НР Kине. 18. мај — Панчен Лама уручио Зхоу Енлаиу Петицију од 70.000 знакова, критику кинеске политике у Тибету. 21. мај — Патријарх московски Алексије I стигао у посету Београду. Одликован је Орденом југословенске звезде са лентом. Током посете Охриду, ростовски архиепископ Никодим говори о односима "руске и македонске цркве". 23. мај — У Бостону изведена прва успешна реплантација: 12-годишњем дечаку је враћена рука. 26. мај — У рушењу скеле градилишта моста Пјенавац на Морачи погинуло 25 радника. 27. мај — Подземни пожар испод Сентралиа, Пенсилванија изгледа почиње паљењем депоније у бившем отвореном копу угља. 28. мај — Министар Kоча Поповић стигао у посету Вашингтону; истог дана, објављено да је Хрушчов позвао Броза на одмор у СССР. 30. мај —  Мундијал у Чилеу, Југославија је четврта. Најбољи стрелци: Дражан Јерковић (4) и Милан Галић (3). 31. мај — Адолф Ајхман обешен у Израелу. 31. мај — Западноиндијска федерација, савез британских колонија у Kарибима, распала се после само четири године.

Јун

11. јун — Френк Морис, Џон Англин и Кларенс Англин постали једини затвореници који су успешно побегли из затвора на острву Алкатраз. 30. јун — Последњи припадници француске Легије странаца су напустили Алжир.

Јул 1. јул — Афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност, након што је Генерална скупштина ОУН у фебруару укинула надзор над ове две државе. 10. јул — Из Кејп Канаверала је лансиран је први телекомуникациони сателит „Телстар“.

Август

1. август — На снази је Заједничка пољопривредна политика у ЕЕЗ. 5. август — Смрт Марлин Монро, вероватно предозирање барбитуратима. 5. август — Нелсон Мандела ухапшен у Јужној Африци - у притвору и затвору остаје до 1990. 6. август — Јамајка је независна од Уједињеног Kраљевства (раније повезана Kајманска острва те Туркс и Каикос постају засебне крунске колоније). 8. август — НБЈ од данас може једном годишње продавати грађанима девизе у износу до 15.000 динара за одређене сврхе. 11. и 12. август — Совјети у два дана лансирали Восток 3 и 4, са Андријаном Николајевим и Павелом Поповичем - капсуле су се приближиле на 6,5 км, успостављен је радио-контакт. 14. август — Француски и италијански радници пробили тунел Монтблан - у саобраћају од 1965. 15. август — Под притиском САД склопљен Њујоршки споразум: Холандија на Западној Папуи препушта власт Привременој извршној власти УН до 1. 5. 1963, а затим Индонезији. Сукарно је за овај месец планирао инвазију. 16. август — Француска Индија (Пондицхеррy и још три дистрикта) и званично прикључена Индији (фактички од 1954). 17. август — Петер Фечтер (18) погођен на Берлинском зиду приликом покушаја бекства са истока и остављен да искрвари (претходних дана је убијено неколико источних граничара). 22. август — Атентат у Петит-Кламарту: покушај убиства председника Де Гола: "ајкула" у којој се возио са женом засута машинском ватром (организатор Жан-Мари Бастен-Тирy). 23. август — Ванредни попис у сиријској Џазири води одузимању грађанства 120.000 (20%) Kурда. Они су притиснути и у Ираку, где је у току Први ирачко-курдски рат. 24. август — Kубански емигранти из Директорио Револуционарио Естудиантил гранатирали са брода хаванско предграђе Мирамар. 31. август — Тринидад и Тобаго независан од УK. август — Због високе инфлације смањене плате у Југославији.

Септембар

27. септембар — У Јемену је у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику. 30. септембар — Расисти су изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи када је, на основу одлуке федералног суда, црнац Џејмс Мередит уписан на универзитет Мисисипија, који су до тада похађали само белци.

Октобар

11. октобар — Папа Јован XXIII отворио је у базилици Светог Петра у Риму Други ватикански сабор, први такав скуп од 1870. 22. октобар — Амерички председник Џон Кенеди је у телевизијском обраћању објавио да је на Куби откривено совјетско нуклеарно оружје и да је наредио поморску блокаду острва. 23. октобар — Председник САД Џон Фицџералд Кенеди издао је наређење Америчкој ратној морнарици и Америчком ратном ваздухопловству да блокирају Кубу због постављања совјетских нуклеарних ракета у тој земљи. 27. октобар — Мајор Рудолф Андерсон из Америчког ратног ваздухопловства је постао једина директна жртва Кубанске кризе када је његов авион U-2 оборен изнад Кубе. 28. октобар — Окончана Кубанска ракетна криза, совјетски лидер Никита Хрушчов саопштио да је наредио повлачење ракета са Кубе, а председник САД Џон Кенеди да ће обуставити блокаду те земље.

Новембар