Банана ( преко ) род је зељастих биљака и економски важне врсте (-{Musa sapientium}-) из фамилије -{Musaceae}-, као и име за плод ових биљака који људи користе у исхрани као воће.

Морфологија Банане су високе, углавном једногодишње зељасте биљке, које својим изгледом подсећају на дрвеће. Имају широко и веома дугачко лишће (1,5 -{m}-). Подручје њихове распрострањености је у тропским крајевима. Доместификована банана пореклом је из југоисточне Азије, чији је плод укусан и хранљив. У Европу се увози из Средње Америке и Западноиндијских острва (Антили).

За правилан развој банани је потребна топла и влажна клима, јер квалитет плода зависи од велике количине воде и високе температуре. Најбољи резултати се остварују при средњој годишњој температури од 20°C и средњој количини падавина од 150-170 -{mm}- месечно. Банане немају специјалне захтеве у погледу типа земљишта. Енергетска вредност банане износи од 81 до 103 cal. Банана такође садржи бројне хранљиве материје и витамине.

У Црној Гори банане расту на приморју, али плод не сазрева већ остаје зелен.

Систематика -{Musa}- је један од три рода породице -{Musaceae}-. Постоји преко 50 врста овог рода, сврстаних у три секције.

Секција -{Ingentimusa}- Врста Musa ingens

Секција -{Callimusa}- Врсте:

Секција -{Musa}- Врсте:

Производња и транспорт плода Производња банана ограничена је на веома узак географски појас који поседује одговарајуће климатске одлике за узгој банана. Банана је уједно и један од главних извозних производа ових држава, у првом реду Гвинеје, Еквадора, Колумбије, Мексика и других држава Латинске Америке. Највећи извозник је Еквадор, а највише банана се узгаја у Индији. Банане се гаје на већим засадима - плантажама. Земљиште би требало да има већи капацитет воде, а плантаже се често ограђују ради заштите од ветра и оптимизације приноса, јер је стабло веома крхко. Берба се врши 80 до 100 дана након цветања, а банане се обавезно беру у незрелом стању чак и када нису намењене извозу јер евентуално пуцање коре и излучивање сокова представља повољну средину за развој микроорганизама. Зелени плодови су тешки и неизраженог укуса, али су чврсти што их чини изузетно погодним за транспорт.

Након бербе банане се пакују и спремају за транспорт. Транспорт се најчешће врши бродовима и оптимално траје између 4 и 10 дана, док све преко 14 дана озбиљно угрожава квалитет пласираног производа. Оптимална температура транспорта је између 11 и 15 степени, јер је у овом температурном интервалу најмања ензимска активност која утиче на зрење плода. Иако је у великој мери суспендована, респираторна активност плода задржава известан базичан ниво те је потребна и циркулација ваздуха, у мањој мери.

Дозревање плода По пријему на коначно одредиште приступа се дозревању банана. У плоду се одвија низ хемијских промена од којих је најважнија прелазак скроба у сахарозу и глукозу (у мањој мери и фруктозу), а најочигледнија прелазак пигмента хлорофила у каротин. Незрела банана тако садржи између 17% и 19% скроба и тек око 2-5% споменутих шећера, да би се садржај скроба у зрелој банани смањио на око 1-4% на уштрб повећања садржаја шећера и до 17-18%. Садржај киселина и танина се не мења значајније. Оптимална температура за дозревање је између 16 и 20 степени, при влажности од око 80% (за неке сорте и 95%), уз сталну рециркулацију ваздуха. Ово је неопходно јер респираторни процеси добијају на интензитету и ради оптимизације ослобађања нуспродуката процеса дозревања из плода. Уобичајено траје између 4 и 10 дана и одвија се у посебним наменским коморама.

Категорија:Тропско воће Категорија:Musaceae