Индија (, ), званично Република Индија (; трансл. -{Bhārat Gaṇarājya}-; ), држава је у јужној Азији. Седма је држава на свету по површини своје територије, а од јуна 2023. године прва по броју становника, са око 1,4 милијарде становника и представља најмногољуднију демократију на свету. На југу излази на Индијски океан, на југозападу на Арабијско море, а на Бенгалски залив излази на југоистоку. Са Пакистаном се граничи на западу, на североистоку са Кином, Непалом и Бутаном, а на истоку са Бангладешом и Мјанмаром. У близини Индије, као острва у Индијском океану, налазе се Шри Ланка и Малдиви; поред тога, индијска острва Андамани и Никобари деле поморску границу са Тајландом и Индонезијом.
Као дом цивилизације долине Инда и област историјских трговачких путева и пространих царстава, Индијски потконтинент је током великог дела своје дуге историје био познат по свом привредном и културном богатству. Четири значајне религије — хиндуизам, будизам, ђаинизам и сикизам — су настале у Индији, док су зороастризам и аврамске религије (јудаизам, хришћанство и ислам) стигли у 1. миленијуму н. е. и значајно обликовали разнолику културу ове области. Британска источноиндијска компанија је од раног 18. века постепено преузимала власт у Индији, да би средином 19. века Индија постала колонија Уједињеног Краљевства. Након борбе за независност коју је обележио распрострањени ненасилни отпор, који је водио Махатма Ганди, Индија је постала независна држава 1947. Када је Индија стекла независност 1947. године, политика Индије је била веома турбулентна, нарочито је тај период обележила премијер Индије у два мандата Индира Ганди, која је била убијена 1984. године. Главни град је Њу Делхи, а финансијски, културни и економски центар је Мумбај или Бомбај. Службени језици са највише говорника су хинди, бенгалски језик, тамилски језик, телугу, марати и урду који говори милијарду становника Индије. Индија је позната у свету по својој храни, карију и боливудским филмовима.
Индија је република са парламентарним системом демократије и састоји се од 28 држава и 7 савезних територија. Привреда Индије је по номиналној вредности БДП шеста по величини на свету и трећа највећа по паритету куповне моћи. Индија је трећа на свету по бројности активне војске. Економске реформе које се спроводе од 1991. су омогућиле привреди ове земље статус једне од најбрже растућих привреда на свету и да се нађе међу 10 највећих економија света. Ипак, Индија и даље има проблема са сиромаштвом, неписменошћу, корупцијом, болестима и неухрањеношћу становништва. Индија поседује нуклеарно оружје и десета је земља на свету по улагањима у одбрану, поседује и свемирски програм, а прва свемирска летелица је успешно лансирана 1980. године, а први индијски астронаут је Индија послала у свемир 1984. године. Поред тога што је религијски плуралистичка, вишејезична и мултиетничка држава, Индија је дом разноврсног дивљег света у својим бројним заштићеним стаништима, као што су слон и бенгалски тигар, као и кобра, паун итд. Индија је позната по текстилној индустрији и свили, од које се прави индијски сари. Индија је држава чланица Уједињених нација, Интерпола, Црвеног крста, Г20 земаља у развоју, као и једна од оснивача Покрета несврстаних. Један је од најзначајнијих пољопривредних извозника у свету, јер је велики извозник пиринча, чаја, памука, свиле, млека, кикирики, индијског ораха, кафе, манга итд. Трећа је највећа економија у Азији, одмах после Кине и Јапана. Индија има међу највећим стопама природног прираштаја у свету и карактерише је монсунска клима са јаким сушама и поплавама са којима држава неретко има проблема.
Индија је позната у свету по својој кухињи, индијској љутој и зачињеној храни и исхрани и јелима од карија, са индијским хлебовима и пиринчем као прилози. Индијска архитектура је под знатним утицајем исламске културе, што се највише види код Таџа Махала и у могулској архитектури, као и Црвена палата у Делхију. Сикизам је једна од присутних религија и религијских пракси у Индији, као и ђаинизам. Највише културних споменика има у Агри, који су под заштитом организација као Унеско.
Име Своје име Индија дугује старом персијском називу реке Инд - Синду. По уставу, држава се може називати и по свом називу у хинди језику Барат (भारत). Неке групе, нарочито муслимани, користе назив Хиндустан.
Географија
Положај Индија се граничи са Пакистаном на западу, на северу са Непалом, Кином и Бутаном и са Бангладешом и Мјанмаром на истоку. Површина државе износи 3.287.263 km². Она је седма по површини земља на свету.
Индијске обале, дуге преко 7000 km, запљускују Арапско море и Бенгалски залив, што су делови Индијског океана. Јужни део Индије представља, по облику троугласта, висораван Декан. На северу су широке равнице сливова река Ганг и Брамапутра. Даље ка северу су планине Хималаји. Услед огромне површине, Индија има разноврстан биљни и животињски свет, различите климатске услове и географске терене.
Геологија и рељеф мини|Физичка мапа Индије
Индија заузима највећи део Индијског потконтинента, који лежи на Индијској тектонској плочи, и део Индо-аустралијске плоче. Геолошки процес који је обликовао данашњу Индију је почео пре око 75 милиона година, када се Индијска плоча, тада део јужног суперконтинента Гондване, почела кретати на североисток због ширења морског дна на њеном југозападу и касније на југу и југоистоку. Истовремено, велика тетиска океанска кора на северу је почела да се подвлачи под Евроазијску плочу. Ови дуални процеси, вођени конвекцијом у Земљином мантлу су створили Индијски океан и изазвали да индијска континентална кора подигне Евроазију и издигне Хималаје. Одмах јужно од новонастајућих Хималаја, кретање кора је створило велики трог кои је брзо испуњен рекама ношеним седиментима и сада чини Индо-гангску низију. Одвојена од низије древним венцом Аравали лежи пустиња Тар.
Првобитна Индијска плоча је преживела као Индијско полуострво, најстарији и геолошки најстабилније део Индије, Онда се простире на север све до венаца Саптура и Виндја у цетралној Индији. Ови паралелни венци се простиру од Арапског мора у Гуџарату на западу до угљем богате висоравни Чота Нагпур у Џарканду на исток. На југу, престало полуострвско копно, висораван Декан, је окружена са запада и истока планинским венцима Западним и Источним Гатима; висораван се састоји од најстаријих стеновитих формација Индије, од којих су неки старио више од милијарду година.
Воде Реке у Индији су: Ганг, Коси, Гандак, Гумти, Џама, Кен, Дасан, Бетва, Синд, Чамбал, Каувери, Понојар, Пенер, Вајнганга, Тунгабхадра (уливају се у Индијски океан)
Клима Клима у Индији је суптропска, тропска и екваторска. На климу Индије утичу Хималаји и пустиња Тар, који утичу на топла лета и зимске монсуне.
Температура у Индији је у периоду 1901-2018 порасла за 0,7 °C. Разлог за то су климатске промене. Повлачење хималајских глечера утицало је на количину воде у рекама, укључујући Ганг и Брамапутру. По истраживањима, предвиђено је да број суша нарасте значајно до краја 21. века.
Историја
Индија је имала значајну улогу у историји човечанства, јер је била место где се развијала једна од четири највеће старе цивилизације, центар великих трговинских путева и великих царевина. У њој су се развиле три велике религије - будизам, ламаизам и хиндуизам, а и ислам је оставио неизбрисив траг.
Праисторија Верује се да су анатомски модерни људи стигли у јужну Азију пре 73–55.000 година, иако су најстарији аутентични људски остаци датирани у период од пре 30.000 година. Најстарији докази људске активности у Индији, цртежи на стенама из каменог доба из скоро истих временских периода је пронађена у многим деловима Индијског потконтинента, а међу њима су је и археолошки локалитет Бимбетка у Мадја Прадешу. Око 7.000. п. н. е. прва позната неолитска насеља се појављују на потконтиненту у Мергару и другим локалитетима у западном Пакистану. Она су се постепено развиле у цивилизације долине Инда, прву урбану културу у јужној Азији; Култура је цветала у периоду од 2500–1900. п. н. е. у Пакистану и западној Индији. Културе Инда су градиле градове од опеке са канализационом мрежом и широким улицама. Највећи градови су били Харапа, Мохењо Даро, Долавира и Калибанган. Цивилизација се бавила на занатство и раширену трговину.
Античка Индија Током периода од 2000-500. п. н. е. у погледу културе многи области потконтинента су прелазили од бакарног ка гвозденом добу. Веде, најстарији свети текстови хиндуизма, су написане у овом периоду, а историчари сматрају да припадају ведским културама у Панџабу и горњој Ганској низији. Већина историчара сматра да овај период обухвата неколико таласа Индоаријевских сеоба на потконтинент са северозапада, из централне Азије. Индоаријевци су уништили индске градове и преузела доминацију. Главни историјски извор за то доба су Веде, збирка четири књиге, и зато Индију од 1400. до 550. п. н. е. зовемо „ведска Индија“. Хиндуизам се развија из ведске културе. Мале племенске јединице између Инда и Ганга су постепено прерасле у монархије. Кад су настале државе, народ је из полуномадства прешао на пољопривреду, а друштво се раслојило на четири касте. Кастински систем је створио хијерархију брамана (свештеника), ратника и слободних сељака, али није обухватио домородачко становништво које је сматрано нечистима, На Декану археолошки докази из овог периода наговештавају постојање система владавине више родова. У јужној Индији, напредак ка седелачком начину живота наговештава велики број мегалитских споменика датираних у овај период, као и оближњи трагови пољопривреде, резервоара за наводњавање и традиције занатства. мини|лево|усправно|Цртежи у пећинама Аџанта у Аургангабаду
У првом миленијуму постојало је мноштво краљевина у Индији. У касном ведском периоду, око 5. века пре нове ере, мале државе Гангске низије и северозападних региона су се консолидовале у 16 великих олигархија и монархија које су познате као махаџанападе. Све већа урбанизација, верске реформе и ортодоксије из овог периода су створиле и хетеродоксне верске покрете, од којих су два постала засебне религије. Будизам, заснован на учењима Готаме Буде, је привукао следбенике из свих друштвених слојева осим класе; праћење Будиног живота је било од кључне важности на почецима забележене историје у Индији. Ђаинизам је добио на значају за живота Махавире, свог најзначајнијег исповедника. У добу све већег богаћења градова, обе религије су наглашавале одрицање као идеал, и обе су успоставиле дуготрајне традиције монаштва. На сјеверу је од тих држава велики допринос индијској културној баштини дала Мауријска династија До 3. века пре нове ере, краљевство Магада је анектирало или смањило друге државе и основало Мауријско царство. Некада се мислило да је ово царство контролисало већи део потконтинента осим крајњег југа, али сада се мисли да су његови основни региони били одвојени великим аутономним областима. Мауријски краљеви су познати по изградњу свог краљевства и управљању јавним животом, као и по Ашокином одбацивању милитаризма и упорним заступањем будистичке Дарме.