Шведска (, ), званично Краљевина Шведска (, ), нордијска је земља у Скандинавији, у северној Европи. Граничи се са Норвешком на западу, Финском на североистоку. На југозападу Ересундски мост спаја Шведску са Данском. Земљу окружују мореуз Скагерак на југозападу, те Балтичко море и Ботнијски залив на истоку. Главни град је Стокхолм, који је и највећи град Шведске.
Етимологија Опште се слаже да назив за Шведску потиче од прото-индоевропског корена *s(w)e, што значи „сопствени“, који се односи на сопствено племе из племенског периода. Изворно шведско име, Sverige (сложеница од речи Svea и rike, први пут забележена у сродном Swēorice у Беовулфу), преводи се као „краљевство Швеђана“, што је искључивало Гиц у Геталанду.
Историја
Скандинавско полуострво насељавају разни народи током каменог доба. Регион затим напредује доста споро. Шведска је први пут поменута у првом веку, када је римски историчар Тацит забележио да на источној обали Свеаланда живе Свеви. Свеаланд је историјска регија по којој је Шведска касније добила име. У ΙХ и Х веку шведски викинзи шире свој утицај у балтичким државама и Русији. За разлику од норвешких и данских викинга, карактеристика шведских јесте да су били мање ратоборни а више усредсређени на трговину и колонизацију.
Шведска је доживела христијанизацију у ХΙΙ веку. У XIV веку, као и већина других европских земаља, била је погођена великом кугом, или Црном смрћу. У средњем веку проширује своје границе до Лапланда на северу и Финске. Финска до 1809. скоро 450 година припада Шведској. 1389. године склопљена је Калмарска унија, која је ујединила Шведску са Норвешком и Данском. Унија је на снази до 1521. када шведски краљ Густаф I после више ратова успева да формира самосталну државу, која се сматра темељен модерне Шведске. Недуго после тога, исти краљ одбацује римокатолицизам и уводи Шведску у протестантску реформацију. Густаф I се сматра оцем шведске државе.
мини|лево|Шведско царство 1560—1815 Током XVII века Шведска расте да постане једна од моћнијих европских сила, пошто краљ Густаф II Адолф успешно води државу кроз Тридесетогодишњи рат. У Наполеонским ратовима, Шведска побеђује Данску. Као последица, 1814. Норвешка је приморана да формира унију са Шведском, у којој је остала све до 1905. Шведска од 1814. готово није учествовала ни у једном рату (о неутралности Шведске у Другом светском рату се расправља).
Током 1850-их, многи Швеђани остају незапослени. Последице тога су сиромаштво, алкохолизам и масовна емиграција. Верује се да између 1850. и 1910. године, више од милион Швеђана напушта домовину и насељава Сједињене Америчке Државе.
Током 1960-их Шведска постаје једна од богатијих држава света, а и дан-данас се налази на врху што се тиче стандарда живота. 1995. учлањује се у Европску заједницу, али 2003. шведски народ на референдуму бира да задржи своју валуту.
Географија
Положај мини|десно|Мапа Шведске Балтичко море и Ботнијски залив на истоку Шведске стварају дугачку обалу, што утиче на климу. На западу, на граници са Норвешком налазе се Скандинавске планине. Јужни делови Шведске се углавном састоје од пољопривредних подручја, где је и густина насељености највећа. Осталу територију углавном заузимају шуме. Шведска је најнасељенија земља северне Европе и трећа по величини. Она се налази у источном делу Скандинавског полуострва. Граничи на западу са Норвешком, на североистоку са Финском. Шведска има површину од 449.964 -{km}- квадратних и око 8,9 милиона становника. Густина насељености је 20 становника по квадратном километру. Главни град је Стокхолм са око 1,5 милиона становника.
Рељеф У јужном делу земље налазе се наставци плодних низија Немачке и Данске који се даље простиру ка западу земље, док су на западу и северу земље Скандинавске планине.
Шведска се према више критеријума, између осталог и по морфолошким карактеристикама, може поделити на: Северну, Средњу и Јужну (Смоланд и Сконе) Шведску. „Северна Шведска” обухвата око 60% целокупног државног простора. У морфогенетском смислу она је стара површ у чијем се рељефу могу издвојити: највише планинске голети, фјелдови и тундре. Водени токови Северне Шведске, који теку са планинских предела на западу ка Ботничком заливу, карактеристични су по великим падовима, многобројним водопадима и природним акумулационим басенима - језерима. Моренски бедеми представљају глацијалне облике рељефа у регији. Бедеми прате речне токове, а дуж њих су подигнута села.
„Средња Шведска” обухвата пространу низију између Скагерака и Категата, на западу и Балтичког мора, на истоку. За њу се користи топоним „Језерска депресија”, по бројним језерима која су загаћена седиментима моренског материјала ледника и бројним рекама. Рељеф ове регије је разноврстан. Могу се издвојити заравни које се спуштају према Балтичком мору, мале изоловане низије и неправилно распрострањени моренски бедеми.
„Јужна Шведска” простире се јужно од језера Ветерн. Сачињавају је области Смоланд и Сконе, а припадају јој и острва Еланд и Готланд. Јужна Шведска је претежно висораван 200 – 300 m надморске висине. Област „Смоланд” је висораван прекривена моренским седиментима између којих се налазе мала језера и тресетишта. „Сконе” се простире на само 2,5% простора Шведске. Представља источни наставак Данске (наставак Селанда), а у морфометријском смислу је депресија чију подлогу представљају силурске стене. Острво Еланд има у основи гранитне стене.
Клима мини|180п|Сателитски снимак Шведске 19. фебруара 2003 Шведски клима је умерена. Клима у Шведској је планинска, али и океанска. У јужним деловима земље клима је топлија, а северно од Меларена је све хладнија. Шведска има углавном благу климу. Зиме су хладне а лета свежа. С обзиром да се Шведска налази на северу, клима је релативно топла захваљујући топлоти која долази из Голфске струје.
На северу Шведске, где има високих планина, клима је углавном субарктичка, а на највишим врховима поларна.
Воде Више од 8% укупне територије Шведске је покривено водом, с око 30 главних река и око 90 хиљада језера, укључујући и језеро Ванерн (5648 km²).
Реке Реке су претежно планинске са водопадима и брзацима. Оне извиру у Скандинавском планинском ланцу и уливају се у Ботнички залив или Балтичко море.
Језера Језера има највише у подручју између Стокхолма и Гетеборга. Око 8% Шведске је покривено језерима.
Флора и фауна Врста вегетације је од тундре- области лишајева, маховина, закржљалог грмља, до густих четинарских шума. У шумама Шведске живе лос, ирвас, вапити, обични рис, вук, сова и друге врсте сисара и птица. Земља је богата рибом, као што су харинга и лосос .
Политика мини|лево|300п|Дом шведске скупштине - Риксдага
Шведска је уставна монархија са краљем Карлом XVI Густафом као шефом државе чија улога је махом церемонијална и репрезентативна. Када је 1974. године Шведска влада издала Инструмент Владе, уставни закон који описује државно уређење Шведске, Шведски краљ је изгубио сву политичку моћ, а његова задужења свела су се на церемонијалне формалности,Инструмент Владе као што су отварање редовних седница Риксдага, примање страних амбасадора, примање страних шефова држава, као и државне посете у другим земљама. Такође, Шведски краљ председава седницама Савета за спољне послове (), као и састанцима са премијером и Владом.
Законодавна власт је додељена једнодомном парламенту–Риксдагу са 349 посланика. Избори се одржавају сваке четири године на другу недељу у септембру. Право гласа на парламентским изборима имају грађани старији од 18 година. Законску иницијативу могу поднети посланици Риксдага или Влада Шведске. Риксдаг такође поседује могућност да мења и доноси амандмане на Основне законе - уставне акте Шведске, са два гласања апсолутном већином између којих су парламентарни избори.
Извршна власт је поверена Влади Шведске () састављена од премијера којег поставља председавајући Рикстага на основу гласања, и министара () који су постављени од стране премијера.Формирање Владе Влада Шведске је извршни орган власти, и за своје поступке одговара Риксдагу. Јединствена карактеристика државне службе у Шведској је то да владине агенције одговарају директно Влади, а не министарствима, како је то случај у другим земљама, па министри имају мање одговорности.
Судство у Шведској је независно од Риксдага и Владе. Судови су подељени на опште судове, окружне судове, апелационе судове и Врховни суд. Шведски устав
Шведска као устав има четири уставна акта који се колективно називају Основни закони Шведске. Они регулишу политичко уређење Шведске делујући на сличан начин као устави већине других земаља. Основни закони Шведске су: Инструмент Владе () - Најважнији основни закон који регулише основне принципе политичког живота у Шведској, као и основна права и слободе. Акт о слободи штампе ()Акт о слободи штампе Фундаментални закон о слободи изражавања () је закон који регулише слободу изражавања у разним облицима медија (преко радија, телевизије и интернета и тако даље...) осим у књигама и часописима, што је регулисано актом о слободи штампе.Фундаментални закон о слободи изражавања Акт о сукцесији () је један од првих уставних аката у Шведској. Акт о сукцесији регулише наследство на шведски престо. Шведска према овом акту следи пример апсолутне примогенитуре.Акт о сукцесији
Војска
Оружане снаге Шведске () главна је оружана сила Краљевине Шведске и директно је подређена шведском министарству одбране. Главни задаци оружаних снага Шведске су обука војника за мировне операције у иностранству, као и припрема и одбрана земље у случају рата. Шведске оружане снаге су подељене у четири гране: Шведска армија Шведско ратно ваздухопловство Шведска морнарица Шведско домобранство Церемонијалну титулу врховног команданта врши шведски краљ, док стварну врховну команду оружаним снагама врши Главнокомандујући оружаних снага Шведске који уједно носи и највећи официрски чин у шведској војсци.
До краја Хладног рата у Шведској је било обавезано служење војног рока за све мушкарце. 1975. године број војника на служењу обавезног војног рока био је 45.000 док је до 2003. године тај број опао на 15.000. 1. јула 2010. године укинута је обавеза служења војног рока, а последњи кохорт војних обавезника по претходном закону је завршио служење рока лета 2011. године. Од 2018. је поново уведено обавезно служење војног рока, са једнаком обавезом за мушкарце и жене. Обавеза важи за особе рођене 1999. године па надаље и око 4.000 регрута из сваке генерације пролази основну војну обуку годишње.
По подацима од маја 2020. године, Шведска учествује у 14 међународним војним акцијама, пре свега у сарадњи са Уједињеним нацијама и Европском унијом. 177 припадника Оружаних снага Шведске налази се у иностранству. Највеће присуство Шведска има у Малију, а затим у Авганистану, на Средњем истоку, у Јужној Кореји, Сомалији, Централноафричкој Републици, Кашмиру, на Косову и Метохији и у Западној Сахари. Подржава још три акције Уједињених нација у Јемену, Демократској Републици Конго, односно у Јужном Судану.
Шведска је 2024. званично постала чланица НАТО савеза,чиме је прекинула своју двовековну војну неутралност. Део је Партнерства за мир. Док није била земља чланица, сарађивала је са НАТО снагама у операцијама у Авганистану и на Косову и Метохији. Раније је учествовала у НАТО операцијама у Босни и Херцеговини и у Либији.
Привреда мини|десно|300п|Поглед на Стари град, Стокхолм
Транспорт и комуникације су од великог значаја за Шведску, ради величине земље и разбацаности природних богатстава и популације. Вековима, доминирало је бродарство, са Стокхолмом као главном луком на Балтику, касније Гетеборгом, као великом извозном луком, и низом лука на северу за извоз дрвета, руда и гвожђа. Изградња мреже железничких пруга (у 19. веку), омогућила је транспорт руда из планинских рудника на северу.
Индустрија