Албанија (), званично Република Албанија (), држава је у југоисточној Европи. Налази се на Балканском полуострву и излази на Јадранско и Јонско море. Граничи се са Црном Гором на северозападу, Србијом на североистоку, Северном Македонијом на истоку и Грчком на југу. Главни и највећи град је Тирана. Званични језик је албански, а званична валута албански лек.
У античко доба, Илири су насељавали северне и средишње крајеве Албаније, уз антички Епир на југу. Неколико важних древних грчких колонија је такође основано на обали. Краљевина Илирија са седиштем у данашњој Албанији била је доминантна сила пре успона Македоније. У 2. веку пре нове ере област је припојена Римској републици, а након поделе Римског царства постала је део Византије. Прва позната албанска аутономна кнежевина — Арбанон — настала је у 12. веку. Краљевина Албанија, Кнежевина Албанија и Млетачка Албанија су формиране између 13. и 15. века у различитим деловима земље, заједно са другим албанским кнежевинама и политичким субјектима. Крајем 15. века Албанија је постала део Османског царства у чијем је саставу била све до 1912. године, када је модерна албанска држава прогласила независност. Фашистичка Италија је 1939. извршила инвазију на Краљевину Албанију, која је потом постала Велика Албанија, а затим протекторат Нацистичке Немачке током Другог светског рата. Након рата, формирана је Народна Република Албанија, која је трајала све до револуција 1991. које су завршене падом комунизма у Албанији и успостављањем данашње Републике Албаније.
Од своје независности 1912. године, Албанија је прошла кроз више политичких еволуција, прешавши из монархије у комунистичку државу пре него што је постала суверена парламентарна уставна република. Према Уставу Албаније, политичку структуру чине Парламент, председник, председник владе и хијерархија судова. Албанија је земља у развоју са привредом изнад средњег дохотка коју покреће услужни сектор, при чему производња и туризам такође играју значајну улогу. Прошла је кроз транзицију након пада комунизма, прешавши са планске економије на усвајање отворене тржишне привреде.Reports: Poverty Decreases in Albania After Years of Growth. Dow Jones Newswires, 201-938-5500 201-938-5500 201-938-5500.Nasdaq.com Грађани Албаније имају универзалну здравствену заштиту и право на бесплатно основно и средње образовање. Албанија је званични кандидат за чланство у Европској унији.
Етимологија Историјско порекло термина „Албанија” може се пратити до средњовековног латинског језика, а верује се да су темељи повезани са илирским племеном Албани. Ова веза добила је додатну потпору из рада старогрчког географа Клаудија Птоломеја током 2. века нове ере, где је уврстио насеље Албанопољ које се налазило североисточно од Драча. Присуство средњовековне творевине по имену Арбанон указује на могућност историјског континуитета. Прецизан однос између ових историјских референци и питање да ли је Албанопољ био синоним за Арбанон остају предмет научне дебате.,"We cannot be certain that the Arbanon of Anna Comnena is the same as Albanopolis of the Albani, a place located on the map of Ptolemy (3.12)"
Византијски историчар Михаило Аталијат, у свом историјском извештају из 11. века, даје најранији неоспорни помен Албанцима, када помиње да су учествовали у устанку против Константинопоља из 1079. године. "It is still disputed by scholars that those Albanoi from 1042 were Normans from Sicily, [Southern Italy], or if they are in fact the Albanoi [a large clan of that belongs to the many clans of Albanians] found in Albanian lands during this time frame." Он такође наводи Арбаните као поданике војводе од Дирахијума. У средњем веку, Албанија је била позната као Арбери или Арбени. Албанци користе изразе Шћипери или Шћиперија за своју државу, који потичу из 14. века. Али тек крајем 17. и почетком 18. века ови изрази су постепено заменили Арберију и Арбереше међу Албанцима. Ова два израза се тумаче као симбол „Деце орлова” и „Земље орлова”.. Tirana.
Географија
Положај мини|Проклетије су део Динарских планина Албанија лежи уз Средоземно море на Балканском полуострву у јужној и југоисточној Европи. Има површину од 28.748. Граничи се са Црном Гором на северозападу, Србијом на североистоку, Северном Македонијом на истоку и Грчком на југоистоку и југу. Њена обала је усмерена на Јадранско море на северозападу и Јонско море на југозападу.
Налази се углавном између географских ширина 42° и 39° и дужине 21° и 19°. Најсевернија тачка је Вермош на 42° 35' 34" северне географске ширине, најјужнија је Кониспољ на 39° 40' 0" северне географске ширине, најзападнија тачка је острво Сазан на 19° 16' 50" источне географске дужине, а најисточнија је Врбник на 21° 1' 26" источне географске дужине. Највиша тачка је планина Кораб на 2.764 метра изнад Јадрана. Најнижа тачка је Јадранско море на 0 m. Удаљеност од истока до запада је само 148 km, док је од севера до југа око 340 km.
Једна од најзначајнијих карактеристика земље је присуство бројних значајних језера. Скадарско језеро је највеће језеро у јужној Европи и налази се на северозападу. На југоистоку се уздиже Охридско језеро које је једно од најстаријих континуирано постојећих језера на свету. Још јужније простиру се Велико и Мало Преспанско језеро које спадају у највише позиционирана језера на Балкану.
Реке настају углавном на истоку Албаније и испуштају се у Јадранско море на западу. Најдужа река у земљи, мерена од ушћа до извора, вероватно је Дрим који почиње на ушћу своја два извора, Црног и Белог Дрима. Иако је посебно забрињавајуће, Војуша представља један од последњих недирнутих великих речних система у Европи.
Рељеф мини|усправно|Топографска мапа Албаније Планинско подручје заузима око 70% површине Албаније. Остатак чине алувијалне равни, које сезонски примају падавине, тако да пролазе кроз сушни и плављени период. Већи део земљишта у равницама је лошег квалитета. Уместо да нуде олакшање од тешког планинског терена у унутрашњости, равнице су често нељубазне као и планине. Добра земља и редовне, поудане падавине могу се наћи у речним долинама планинских река и у области језера, дуж источне границе државе, као и у уском опсегу благо плоднијег земљишта између приморских равница и унутрашњих планина.
На крајњем северу, Албански Алпи су планине у Албанији које представљају продужетак Проклетија или конкретније црногорског кречњачког платоа.. dictionary.reference.com;,. Реке у овом делу имају стрме падине и дубоке, али обрадиве спратовне долине. Генерално непловне, реке више ометају него што омогућавају кретање у овом региону. Путеви су ретки и сиромашни. У недостатку интерних комуникација и спољашњих контаката, племенска друштва цветала су у овим периодима вековима. Тек после Другог светског рата учињени су напори да се људи из разних области уједине у јединствени национални живот.
Низак приобални појас простире се од северне границе државе па на југу до околине Валоне, на укупној дужини од 476 km. У просеку, задире мање од 16 km у копно, али је у области Елбасана, у централној Албанији, приобални појас широк око 50 km. У свом природном стању, обалски појас карактерише прочишћена вегетација, која варира од оскудне до густе. Постоје велике површине под мочварама и других еродираних, пустињских предела. У пределима где надморска висина благо расте — у подножју централних висоравни — земљиште је врло обрадиво. Оно се наводњава у свим областима у којима је то могуће.
Планине источно од појаса серпентинита су највише у Албанији, са преко 2.754 m надморске висине у венцу планине Кораб.. Peaklist.org Заједно са Проклетијама и појасом серпентинита, источне висоравни су неравније и недоступније од било код другог дела Балканског полуострва.
Воде мини|лево|усправно|Речни сливови у Албанији Све реке у Албанији припадају сливу Јадранског мора, а највећи речни сливови на тлу Албаније су слив Дрима, Војуше, Шкумбе и слив реке Маће.
Готово све падавине које се излуче на тлу Албаније одлазе у реке које одводе воду до мора, без напуштања земље. На северу, само један мали поток напушта Албанију. На југу, још мањи поточић одводи воду у Грчку. Због топографске поделе територије на истоку Албаније са својим суседима, велика количина воде из других земаља протиче кроз Албанију. Велики део слива Белог Дрима смештен је у Метохији и пролази североисточном границом Албаније. Три језера на истоку, које Албанија дели са својим суседима, као и реке које утичу у њих, отичу у Црни Дрим. Подела слива на југу је таква да он продире 75 km на територију Грчке у једном тренутку. Неке притоке реке Вјосе извиру у овом региону.
Са изузетком Црног Дрима, који тече североисточне границе, а потом скреће на запад према мору,Јован Цвијић, Основи за географију и геологију Македоније и Старе Србије -{III}-, Посебна издања СА, 1919, -{XIX}- стр. 719-720 и 725-726;Митко Панов, Географија на СР Македонија, -{I}-, Скопље већина река у Албанији мање-више директно тече на запад ка обали. У процесу отицања, ове реке пре пролазе кроз гребене него што их обилазе. Стрмоглав пад са великих висина, као и веома неправилан сезонски изглед токова карактеристике су свих токова у земљи и оне смањују економску вредност токова река. Оне еродирају планине и таложе седименте који формирају долине, а потом настављају да их повећавају, а изливају се када се јаве локалне падавине. Када је време топло, а земљиште суво и захтева наводњавање, реке су обично суве. Њихова снага, када су богате водом, чини их тешким за контролисање, па су због тога и непловне. Изузетак представља река Бојана. Она је прокопана у делу између Скадарског језера и Јадранског мора, тако да се њоме може пловити малим бродовима. За разлику од планинских делова у којима је ток реке веома брз, у равницама реке стално мењају своја корита доносећи речни материјал, стварајући тако „отпад” од земљишта које носе са собом.
Дрим је река са највећим и најконстантнијим током. Храњена снегом са планина на северу и истоку, као и равномерним падавинама на овом простору, њен ток, за разлику од већине албанских река, нема велике варијације. Највеће сезонске варијације које се могу јавити у протоку ове реке могу да достигну једну трећину њеног укупног протока. Целом својом дужином од око 282 km, она има слив површине 5.957 km² у Албанији. Она такође прихвата воду из косовског слива, као и из језера на истоку земље, што њен слив повећава на 15.540.
Клима мини|Плажа на Албанској ривијери где се Јадранско улива у Јонско море Клима у земљи је изузетно променљива и разнолика због разлика у географској ширини, дужини и надморској висини.. (PDF). unfccc.int/. Tirana. Албанија има претежно медитеранску и континенталну климу, са четири различита годишња доба. Дефинисано Кепеновом класификацијом, обухвата пет главних климатских типова у распону од медитеранског и суптропског у западној половини до океанског, континенталног и субарктичког у источној половини Албаније.
Најтоплија подручја земље одмах су смештена дуж обале Јадранског и Јонског мора. Најхладније области се налазе унутар северних и источних висоравни.. Tirana.. Archived from the original (PDF) on 1 December 2017.. Средња месечна температура се креће између -1 °C зими до 21,8 °C лети. Највиша температура од 43,9 °C забележена је у Кучову 18. јула 1973. Најнижа температура од −29 °C регистрована је у селу Штиле, Либражд, 9. јануара 2017.
Падавине се природно разликују од сезоне до сезоне и из године у годину. Земља прима већину падавина у зимским месецима, а мање у летњим месецима. Просечна количина падавина је око 1485 милиметара. Просечна годишња количина падавина креће се између 600 милиметара и 3.000 милиметара у зависности од географске локације. Северозападне и југоисточне висоравни примају интензивнију количину падавина, док североисточне и југозападне висоравни, као и западне низије, мање количине падавина.