Јужна Кореја (), званично Република Кореја (), држава је у источној Азији. Чини јужну половину Корејског полуострва и граничи се са Северном Корејом дуж демилитаризованог подручја. Западну границу чини Жуто море, док на истоку излази на Јапанско море. Као и Северна Кореја, Јужна Кореја тврди да је једина легитимна влада целог Корејског полуострва. Има преко 50 милиона становника. Главни и највећи град је Сеул, док остале веће градове чине Бусан, Тегу и Инчон.
Корејско полуострво је било насељено још у периоду доњег палеолита. Прво краљевство забележено је у кинеским записима у раном 7. веку пре нове ере. Након уједињења три краљевине крајем 7. века, Корејом су владале династије Корјо (918—1392) и Чосон (1392—1897). Краткотрајно Корејско царство (1897—1910) припојено је 1910. Јапанском царству. Јапанска владавина је окончана након капитулације Јапана у Другом светском рату, након чега је Кореја подељена на два дела: северни део који је окупирао Совјетски Савез и јужни део који су окупирале Сједињене Америчке Државе. Након што су преговори о уједињењу пропали, јужни део је у августу 1948. постао Република Кореја, док је северни део постао комунистичка Демократска Народна Република Кореја.
Године 1950. инвазија Северне Кореје је започела Корејски рат, који је окончан 1953. након опсежних борби у којима су учествовале команда Уједињених нација под вођством САД и Народна добровољачка армија из Кине уз помоћ Совјетског Савеза. Упркос недостатку природних ресурса, нација се брзо развила и постала један од четири азијска тигра по међународној трговини и привредној глобализацији, интегришући се у светску економију уз извозно оријентисану индустријализацију. Држава се сада сматра једном од најнапреднијих демократија у континенталној и источној Азији.
Јужна Кореја се сматра регионалном силом у источној Азији и развијеном земљом. Њени грађани уживају у једној од најбржих брзина везе интернета и најгушћим железничким мрежама велике брзине. Девети је највећи извозник и увозник на свету. Њене оружане снаге су рангиране као једна од најјачих војски на свету, са другом највећом активном војском на свету, као и активним системом регрутације. У 21. веку Јужна Кореја се такође истакла по својој глобално утицајној поп-култури, посебно у музици, ТВ драмама и кинематографији. Чланица је Уједињених нација, Организације за економску сарадњу и развој, Г20 и Париског клуба.
Географија Положај
Површина Јужне Кореје износи 100.210 km². Од тога 290 km² припадају воденим површинама; Јужна Кореја нема природних језера.
Дужина обале износи 2413 km. Највеће острво је Чеџу које се налази 150 km јужно од копненог дела Јужне Кореје. Површина овог острва је 1845 km², и са неколико околних острваца формира истоимену провинцију.
Јужна Кореја обухвата јужни део Корејског полуострва и захвата околна острва. Већина становништва Јужне Кореје живи у низијама које се простиру дуж западне обале. Остатак земље је претежно планински. Шуме се простиру преко две трећине њене територије.
Геологија и рељеф
Највиши врх Јужне Кореје налази се на вулкану Халасан, на острву Чеџу, на 1950 m надморске висине. У копненом делу, највиши врх је Јирисан који се налази на 1.915 m изнад нивоа мора.
Воде
Највећа река је Накдонгганг и дугачка је 525 km. Клима
Већи део земље има умерену климу и могу се разликовати четири годишња доба. Изузетак су низије на југу и острво Јеју-до, који имају суптропску климу. Пролеће обично почиње крајем марта или почетком априла, благо је и сунчано. Лети, јужни ветрови доносе топао и влажан ваздух са Филипина. Сезона летњих монсуна у Јужној Кореји обично почиње крајем јуна или почетком јула.
Историја
Прaисторија мини|Долмен у Кореји Иако је било одређених назнака, нису пронађени фосилни остаци хомо еректуса на Корејском полуострву. Међутим пронађена су многа оруђа која потичу од пре 400.000 година, и то углавном око већих речних долина. Преовлађује став да данашњи становници Кореје нису потомци ових палеолитских становника.
Прве трагове људских насеља на Корејском полуострву датирају из 4270. године пре наше ере.
Рани династички период Постоје записи да је прво краљевство које је владало северним делом полуострва била династија Гојосеон, и то у периоду од 2300. п. н. е. Према легенди, први корејски краљ био је Тонгнјонгу који је основао древно корејско краљевство Кокурјо, чија је престоница био град Асадал. Године 108. п. н. е., кинеска династија Хан ушла је и освојила Гојосеон, успоставивиши четири административне дивизије (командирства) на тој територији. Подручје је касније освојило краљевство Кокурјо, године 313. н. е.
Три краљевства и Гаиа мини|Кореја 476. године Овај период је везан за доба између 37. п. н. е. и 668. године н. е. Цело полуострво је било подељено низом малих територија и краљевстава, ипак највећу доминацију су имала три краљевства: Кокурјо, Пекче и Шила.
Независност од Јапана
После капитулације Јапана у Другом светском рату 1945. године, Кореја је подељена по 38. паралели на северну половину под окупацијом Совјетског Савеза и на јужну половину под окупацијом САД. Генерална скупштина Уједињених нација је 1947. године одлучила да одржи заједничке изборе у оба дела земље, али је ова одлука одбијена од стране Совјетског Савеза. Због овога, избори су одржани само на југу. Петнаестог августа 1948. основана је држава Република Кореја. Са својим седиштем у Пјонгјангу, влада Северне Кореје, која је себе сматрала за једину легитимну власт, најављује борбе.
Средином 1949. године су и Совјетски Савез и САД напустиле Северну, односно Јужну Кореју. Северна Кореја је уз помоћ Кине и Совјетског Савеза била у стању да брже изгради своју индустрију од Јужне. У прилог Северној Кореји је ишло и то што је највећи део јапанске тешке индустрије из времена колонизације био смештен на ресурсима богатом северу. Југ је био приморан да подстиче своју пољопривреду. Због свих ових предности, а и уз помоћ Совјетског Савеза у енергентима, Северна Кореја је била у стању да за јако кратко време економски ојача и изгради моћну армију.
Корејски рат
Главни чланак: Корејски рат
Двадесет петог јуна 1950. године, Народна армија Северне Кореје прешла је границу и тиме започела Корејски рат. Сједињене Америчке Државе шаљу један део војних снага натраг на полуострво, али то није било довољно да зауставе надирућу севернокорејску армију. Главни град Јужне Кореје, Сеул, пао је за три дана, а за око месец дана цело полуострво било је под контролом Северне Кореје, осим неких острва и уског појаса на југоистоку.
Операцијом „Хромит“, средином септембра 1950. године, трупе Уједињених нација успеле су да зауставе напредовање Северне Кореје. Дана 30. септембра исте године, трупе Јужне Кореје у контранападу прелазе 38. степен географске ширине и поново постављају своју заставу на Корејско полуострво. У новембру су дошли до речне границе са Кином на реци Јалу. Кинези нису желели уједињену Кореју под америчким утицајем, те су са 300.000 војника „Добровољачке армије“ напали Северну Кореју. После овог потеза Кине, јединице Уједињених нација су се повукле назад на 38. степен географске ширине и ту се фронт стабилизовао.
Примирје између УН-а, Кине и Северне Кореје потписано је 27. јула 1953. године. Председник Јужне Кореје одбио је да потпише овај уговор. Документ је одређивао стварање демилитаризоване зоне око дуж 38. паралеле. Иако и даље постоје ратне тензије, ова зона и дан данас представља границу између две Кореје. Иако је било покушаја, коначни мировни уговор између ове две државе још увек није потписан. Потписивање „Панмунџон декларације мира, просперитета и унификације Корејског полуострва" 27. априла 2018. је први конкретан споразум којим се покрећу преговори који би водили трајном миру.
Последице овог рата су биле страшне. Број убијених војника се процењује на између милион и три милиона, док је број рањених вишеструко већи. Инфраструктура је после рата била у катастрофалном стању. Поред материјалне штете, овај рат је на становништво јако утицао на психолошком плану. Опасност од нове инвазије данас води политике обе Кореје.
Административна подела Главна административна подела у Јужној Кореји је на 8 провинција, једну специјалну самоуправну покрајину, 6 градова метропола (самоуправни градови који нису део ниједне покрајине), један специјални град и један аутономни град метропола.
Влада Јужна Кореја је вишестраначка република са једним законодавним домом. На челу државе је председник који се бира на мандат од пет година непосредним бирањем.. Осим што је на челу државе и војске, председник представља врх извршне власти, јер именује премијера којега потврђује народна скупштина (парламент).
Власт је у Јужној Кореји подељена на извршну, судску и законодавну. Извршна и законодавна власт раде на националном нивоу, иако неколико министара у извршној власти ради на локалном нивоу. Локална управа има полу-аутономију и право на извршну и законодавну власт. Судска власт ради и на националном и на локалном нивоу.
На међународни значај Јужне Кореје указује чињеница да је генерални секретар Уједињених нација, између 2007. и 2016. године, био Корејац Бан Ки-Мун.
Привреда мини|200px|<center>Воз који постиже брзину до 350 -{km/h}-
Од почетка 1960-их година до данас, Јужна Кореја је доживела спектакуларан привредни раст који ју је сврстао међу „азијске тигрове“. Од претежно аграрне земље чији је доходак по становнику био упоредив са сиромашним афричким земљама, израсла је у снажну индустријску силу и једну од 15 највећих светских економија.. Globaledge.msu.edu... tiq.qld.gov.au У првим декадама привредом је управљала држава. Влада је подстицала увоз сировина и технологије уместо потрошних добара, и охрабривала штедњу и инвестиције насупрот потрошњи. У првим плановима нагласак је био на радноинтензивним индустријама (посебице текстилној), како би се запослило растуће становништво.
Од 1970-их потпора државе дата је црној и обојеној металургији, бродоградњи, хемијској индустрији, а од 1980-их аутомобилској, електротехничкој и електронској индустрији. Посебно су били подстицана велика предузећа и индустријски комплекси. Уз ниску цену рада и потпору државе, оствариване су високе стопе раста које су у неким годинама биле и двоцифрене. Од 1980-их поступно попушта средишње планирање и утицај државе, а све се више уводе тржишни принципи. Пораст цене рада учинила је неке индустрије мање конкурентним, али је корејска привреда и даље међу најуспешнијима у Азији.