Словачка (), званично Словачка Република (), држава је у средњој Европи. Граничи се са Пољском на северу, Украјином на истоку, Мађарском на југу, Аустријом на западу и Чешком на северозападу. Главни и највећи град је Братислава. Званични језик је словачки, а званична валута евро.
У 5. и 6. веку Словени су дошли на територију данашње Словачке. Крајем 6. века у ове крајеве су се населили и Авари. У 7. веку Словени су одиграли значајну улогу у стварању Самовог царства. У 9. веку држава Авара се распала, а Словени су основали Њитранску кнежевину, док је касније основана Великоморавска кнежевина. Крајем 9. века она је интегрисана у Кнежевину Мађарску, која је 1000. године постала Краљевина Угарска. Године 1241. и 1242, односно након монголске инвазије на Европу, велики део Словачке је уништен, али је враћен захваљујући мађарском краљу Бели IV. Током 16. и 17. века јужне делове Словачке је преузело Османско царство. Крајем 18. века области под османском управом уступљене су Хабзбурзима. Након мађарске декларације о независности из 1848. уследио је Словачки устанак. Иако није постигао свој циљ, устанак је одиграо важну улогу у учвршћивању словачког националног идентитета. Мађарски ратови за независност довели су до компромиса којим је успостављена Аустроугарска.
Током Првог светског рата, Чехословачки национални савет се успешно борио за независност усред распада Аустроугарске, док је 1918. успостављена Чехословачка. Границе су одређене Сенжерменским споразумом из 1919. и Тријанонским споразумом из 1920. којим су преузете области данашње Словачке, која је у потпуности била део Краљевине Угарске. Уочи Другог светског рата, локалне фашистичке странке су постепено долазиле на власт, а прва Словачка Република је основана 1939. као једнопартијска клерофашистичка марионетска држава под управом нацистичке Немачке. Године 1940. Словачка се придружила силама Осовине када су њени лидери потписали Тројни пакт. Чехословачка је поново успостављена након ослобођења крајем 1945. Након државног удара из 1948. Чехословачка је постала комунистичка држава унутар Источног блока, односно сателитска држава Совјетског Савеза иза Гвоздене завесе и чланица Варшавског пакта. Покушаји либерализације комунизма кулминирали су Прашким пролећем, које је у августу 1968. угушено инвазијом Варшавског пакта на Чехословачку. Године 1989. Плишана револуција је мирно окончала комунизам у Чехословачкој. Словачка је постала независна демократска држава 1. јануара 1993. након мирног распада Чехословачке, познат као Плишани развод.
Словачка је развијена земља са напредном економијом високих прихода. Одржава комбинацију тржишне економије са свеобухватним системом социјалног осигурања, пружајући грађанима универзалну здравствену заштиту, бесплатно образовање и једну од најнижих старосних граница за пензионисање у Европи. Словачка је чланица бројних међународних организација, међу којима су Европска унија, еврозона, шенгенска зона, Уједињене нације, НАТО, ЦЕРН, ОЕСР, СТО, Савет Европе, Вишеградска група и ОЕБС. Словачка је такође дом осам локалитета Светске баштине.
Етимологија Термин „Словачка” односи се на „земљу Словена”. Услед тога, слична је терминима Словенија и Славонија. У средњовековним латинским, немачким, па чак и појединим словенским изворима, исто име се користило за Словаке, Словенце, Славонце и Словене. Према једној од теорија, нови облик националног имена формирао се између 13. и 14. века за претке Словака, вероватно због страног утицаја.UHLÁR, V.: O pôvode názvov Slovák, Slovensko a slovenčina
У средњовековним латинским изворима коришћени су термини: , или . У немачким изворима, називи за словачке земље почетком 15. века били су или ,. док су се у 16. веку појавили и облици и . [The name Slovakia (Slovensko) – its origin and content]. Historický časopis. Historický ústav SAV (3): 548. ISSN 0018-2575. Садашњи словачки облик први пут је потврђен 1675. године.
Географија Словачка се налази између 47° и 50° северне ширине и 16° и 23° источне географске дужине. Словачки пејзаж је познат првенствено по својој планинској природи, са Карпатским планинама које се протежу кроз већи део северне половине земље. Међу овим планинским ланцима су високи врхови области Фатра-Татра (укључујући планине Татре, Велику Фатру и Малу Фатру), словачке рудне планине, словачке централне планине или Бескиде . Највећа низија је плодна Дунавска низија на југозападу, а затим Источнословачка низија на југоистоку. Шуме покривају 41% површине словачке земље.
Државе са којима се Словачка граничи су: Пољска, Украјина, Мађарска, Аустрија и Чешка. Површина државе износи 49.035 km².
Геологија и рељеф Словачка је претежно планинска земља, са Карпатским планинама које се простиру преко северних и средишњих делова земље. Низије су у Словачкој углавном концентрисане у јужним и југозападним деловима земље, тачније у долини Дунава. Међу планинама се посебно истичу Татре, које су познати скијашки центар, али њихова језера и камените удолине привлаче посетиоце током целе године. Над њима доминира и највиши врх Словачке Герлаховски Штит (Gerlachovský štít) са својих 2.654 m надморске висине. Поред Дунава веће долине праве Вах (Váh) и Хрон (Hron).
Воде Већина река извире у словачким планинама. Неки пролазе само кроз Словачку, док други чине природну границу са околним земљама (више од ). На пример, Дунајец ( ) на северу, Дунав ( ) на југ или на Мораву ( ) на Запад. Укупна дужина река на територији Словачке је .
Најдужа река у Словачкој је Вах ( ), најкраћа је Чиерна вода. Друге важне и велике реке су Мијава, Нитра (), Орава, Хрон ( ), Хорнад ( ), Слана ( ), Ипељ (, чинећи границу са Мађарском), Бодрог, Лаборец, Латорицу и Ондаву.
Највећи проток у словачким рекама је током пролећа, када се снег топи са планина. Једини изузетак је Дунав, чији је проток највећи током лета када се снег топи у Алпима. Дунав је највећа река која протиче кроз Словачку. Дунаву притичу Вах, Нитра, Морава и друге реке.
Флора и фауна Словачка је потписала Конвенцију из Рија о биолошкој разноликости 19. маја 1993. године, а постала је потписница конвенције 25. августа 1994. Касније је израдила Националну стратегију и акциони план за биодиверзитет, који је конвенцијом примљен 2. новембра 1998.
Географски положај Словачке одређује богатство разноврсности фауне и флоре. На њеној територији описано је више од 11.000 биљних врста, скоро 29.000 животињских врста и преко 1.000 врста протозоа. Ендемски биодиверзитет је такође чест.
Словачка се налази у биому умерених широколисних и мешовитих шума и копнених екорегиона панонских мешовитих шума и карпатских планинских четинарских шума. Са променом надморске висине, вегетациона удружења и животињске заједнице формирају висинске нивое (храст, буква, смрча, шикарски бор, алпске ливаде). Шуме покривају 44% територије Словачке. Земља је имала средњу оцену индекса интегритета шумског пејзажа 2019. од 4,34/10, што је сврстава на 129. место у свету од 172 земље. Што се тиче састава шума, 60% су листопадне, а 40% четинарске. Појава животињских врста је снажно повезана са одговарајућим типовима биљних асоцијација и биотопа.
У Словачкој је забележено преко 4.000 врста гљива.Pavel Lizoň & Kamila Bacigálová, Huby – Fungi in F. Hindák [ed. Од тога, скоро 1.500 су врсте које формирају лишајеве.Ivan Pišút, Lichenizované Huby (Lišajníky) – Lichen-forming Fungi (Lichens) in F. Hindák [ed. Неке од ових гљива су несумњиво ендемичне, али се не зна довољно колико их има. Од врста које стварају лишајеве, око 40% је на неки начин класификовано као угрожено. Око 7% је изумрло, 9% угрожено, 17% рањиво, а 7% ретко. Статус очувања гљива које не формирају лишајеве у Словачкој није добро документован, али постоји црвена листа за њене веће гљиве..
Клима Словачка клима је између умерене и континенталне климатске зоне са релативно топлим летима и хладним, облачним и влажним зимама . Температурни екстреми су између иако температуре испод су ретке. Време се разликује од планинског севера до равница на југу.
Најтоплији регион су Братислава и јужна Словачка где температуре могу достићи лети, повремено до у Хурбанову. Током ноћи температуре падају до . Дневне температуре зими у просеку су у распону од до . Током ноћи може бити смрзавање, али обично не испод .
У Словачкој постоје четири годишња доба, свако годишње доба (пролеће, лето, јесен и зима) траје три месеца. Сув континентални ваздух доноси летње врућине и зимске мразеве. Насупрот томе, океански ваздух доноси падавине и смањује летње температуре. У низинама и котлинама често има магле, нарочито зими.
Пролеће почиње 21. марта и карактерише га хладније време са просечном дневном температуром од у првим недељама и око у мају и у јуну. У Словачкој су време и клима у пролеће веома нестабилни.
Лето почиње 22. јуна и обично га карактерише топло време са дневним температурама преко . Јул је најтоплији месец са температурама од око 37 до 40 степени, посебно у регионима јужне Словачке - у урбаним областима Комарно, Хурбаново или Штурово. Могућа је појава пљускова или грмљавине због летњег монсуна званог Медардова квапка. Лето у северној Словачкој је обично благо са температурама око (мање у планинама).
Јесен у Словачкој почиње 23. септембра и углавном је карактерише влажно време и ветар, иако прве недеље могу бити веома топле и сунчане. Просечна температура у септембру је око , у новембру до . Крајем септембра и почетком октобра је суво и сунчано доба године (тзв. Индијско лето).
Зима почиње 21. децембра са температуром од -5 до -10 степени. У децембру и јануару обично пада снег, ово су најхладнији месеци у години. На нижим надморским висинама снег се не задржава целе зиме, прелази у отопљење и мраз. Зиме су хладније на планинама, где снег обично траје до марта или априла, а ноћне температуре падају до и хладније.
Национални паркови У Словачкој постоји девет националних паркова:
Име Основан Величина (-{km²}-) Слика Национални парк Велика Фатра 2002. 403.71 200п Национални парк Мала Фатра 1988. 226.3 200п Национални парк Ниске Татре 1978. 728 200п Национални парк Муранска планина 1998. 203.18 200п Национални парк Пјенини 1967. 37.5 200п Национални парк Полонини 1997. 298.05 200п Национални парк Словачки крас 2002. 346.11 200п Национални парк Словачки рај 1988. 197.63 200п Национални парк Татре 1949. 738 200п
Историја
Пре 5. века Од 450. године п. н. е., територију данашње Словачке насељавали су Келти, који су саградили моћна утврђења у Братислави и Липтову. Сребрни новчић с ликом Бијатека је први писани траг у Словачкој. Од 6. године, уз развој Римског царства на обалама Дунава ствара се ланац предстража, а у Девинском замку је подигнута прва хришћанска црква северно од Дунава. Варварска Краљевина Ванијус, коју је основало германско племе Квади, се налазила на западним и средишњим територијама данашње Словачке од 20. до 50. године.
Словенске државе лево|мини|450п|Спишки замак - стара словенска тврђава Словени територију Словачке насељавају у 5. веку. Западна Словачка је била средиште Самовог Царства у 7. веку. Словачка држава по именом Кнежевина Нитра настаје у 8. веку, а њен владар Прибина (825—830, око 840—861) је 828. године у Нитри подигао прву хришћанску цркву међу Западним и Источним Словенима. Заједно са суседном кнежевином Моравском, ствара Великоморавску Кнежевину 833. године. Највећи развој Кнежевина достиже доласком светих Ћирила и Методија 868. г, током владавине кнеза Растислава (846—870) и територијалном експанзијом под краљем Сватопулоком (871—894).
Краљевина Угарска 200п|мини|Трг Свете тројице се налази на листи светске баштине, Банска Штјавњица.