мини|усправно|Фрагмент Септуагинте
Реч септуагинта (), односи се на број јеврејских учењака (њих је према легенди било, у ствари, 72 — тј. по шест из сваког од дванаест племена Израела) који су, по налогу Птолемеја II Филаделфа, хеленског владара из Александрије, превели Танах на грчки за 72 дана. Када су њихови преводи најзад упоређени, установило се да су они потпуно идентични. Ова легенда имала је вероватно за циљ да истакне ауторитативни карактер самог превода, сталност и непроменљивост постојеће верзије библијског текста. Септуагинта је уједно и назив за сам превод Старог завета седамдесеторице на грчки језик. Црквени оци овај превод сматрају веродостојним и службеним текстом тако да се он све до 7. века користио како на Истоку тако и на Западу.
Хришћански канон Старог завета садржи све књиге Септуагинте, али их дели на протоканонске и девтероканонске. Канон јеврејске Библије који је рађен после хришћанског канона, не садржи девтероканонске књиге. Псалми су другачије подељени. Књига о Јову је знатно краћа него на хебрејском језику. Неуједначеност стила Септуагинте потиче не само од различитих преводилаца, него и од чињенице да је јеврејски текст са кога су преводили био другачији (старији) од стандардизованог текста.
Свици са Мртвог мора и други разни рукописи и цитати из Септуагинте у древним списима, показују постојање неколико ревизија превода Септуагинте. Поред тога, јеврејски рукописи из Кумрана разликују се од стандардног јеврејског текста, али се поклапају са текстом Септуагинте. Септуагинта понекад има различити поредак унутар самих књига, и краћу или дужу верзију књиге.
Књига пророка Јеремије је за једну трећину краћа на грчком, и потиче од јеврејске верзије старије од текста у данашњој јеврејској Библији. Нумерација и распоред Псалама и поредак у Причама Соломоновим разликују се од јеврејске Библије, а Књига Исуса Навина има неке додатке, испуштања и измене. Најзад, сачињено је неколико каснијих грчких превода (Аквила, Теодотион, Симах), и неки њихови преводи уврштени су у Септуагинту. Септуагинта је постала Библија не само Јевреја грчког говорног подручја, него и првих Хришћана. Међутим, услед неслагања Цркве и синагоге и појаве стандардизованог јеврејског текста Библије. Садрже је велики кодекси из 4. и 5. века — Синаитикус, Ватиканус, Александринус и др.
Првих пет књига хебрејске Библије, познатих као Тора или Петокњижје, преведене су средином 3. века п. н. е. Преостале књиге грчког Старог завета вероватно су преводи из 2. века п. н. е. Потпуни наслов () потиче из приче забележене у Писму Аристеја да је хебрејска Торе преведена на грчки на захтев Птоломеја -{II}- Филаделфа (285—247. п. н. е.) од стране 70 јеврејских научника или, према каснијој традицији, 72: шест учењака из сваког од дванаест племена Израела, који су независно направили идентичне преводе. Чудесни карактер легенде о Аристеји могао би указивати на поштовање и презир у коме се превод водио у то време; Грчки преводи хебрејских списа били су у оптицају међу александријским Јеврејима. Египатски папируси из тог периода навели су већину научника да сматрају вероватним Аристејево датирање превода Петокњижја у 3. век пре нове ере. Какав год удео да је имао птоломејски двор у преводу, задовољена је потреб коју је осетила јеврејска заједница, у којој је познавање хебрејског опадало. Међутим, аутентичност Аристејиног писма је доведена у питање; „[то] је био енглески монах Хумфри Ходи (1684) који је био у стању да убедљиво покаже да писмо није написао савременик Филаделфа.”
Грчки списи су били у широкој употреби током периода Другог храма, јер је у то време мало људи могло читати хебрејски. Текст грчког Старог завета се цитира чешће од изворног хебрејског библијског текста у грчком Новом заветуNicole, Roger, New Testament Use of the Old Testament . Ed. Carl. F.H. Henry . ), pp. 137—51. (посебно Павлових посланица) од стране апостолских отаца, а касније и од поглавара грчке цркве. Савремена критичка издања грчког Старог завета заснована су на александријским, синајски и ватиканским кодексима. Ови грчки старозаветни рукописи из четвртог и петог века имају различите дужине. Александријски кодекс, на пример, садржи све четири књиге Макавејаца; синајски рукопис садржи прву и четврту књигу Макавејаца, а ватикански кодекс не садржи ниједну од те четири књиге.
Списак књига септуагинте Грчки називиСрпски називи[Д. Г. Добыкин. Лекции по введению в Священное Писание Ветхого Завета. — Санкт-Петербург.: Санкт-Петербургская православная духовная академия, 2012. — C. 27—30]Законоположительные книгиПостањеИзлазакЛевитскаБројевиПоновљени закониИсторические книгиИсуса НавинаСудијеРута1 Цареви2 Цареви3 Цареви4 Цареви1 Дневника2 Дневника2 Јездра1 Јездра и НеемијаЈестраЈудитаТовита1 Маккавеји2 Маккавеји3 Маккавеји4 МаккавејиУчительные (поэтические) книгиПсалтирПсалам 151Пророчке песме и молитве МанасијинеЈовПриче СоломоновеПроповедникПесма над песмамаПремудрости СоломоновеПремудрости Исуса сина СираховаПсалми СоломонаПророческие книгиМали пророциОсијаАмосМихејЈоилаАвдијаЈонаНаумАвакумСофонијаАггејЗахаријаМалахијаИсаијаЈеремијаВарухПлач ЈеремијинПосланица ЈеремијинаЈезекиљДанило
Рукописи Синајски рукопис Ватикански рукопис Александријски рукопис
Напомене
Референце
Литература
Würthwein E., . Deutsche Bibelgesellschaft, Stuttgart
. (Society of Biblical Literature; 2011) 211 pages; studies of the language used . 608 pages, Oxford University Press (July, 2011); . JTS 1901, pp. 186–197.
Andreas Juckel, Septuaginta and Peshitta Jacob of Edessa quoting the Old Testament in Ms BL Add 17134 JOURNAL OF SYRIAC STUDIES . London, 1992.
. 238 pages, Barnes & Noble Books (1998); . trans. by D. Cummings, Chicago, Ill.: Hellenic Christian Educational Society, 1947. N.B.: Published and printed with its own pagination, whether as issued separately or as included together with 2 other works of A. Makrakis in a single volume published by the same film in 1950, wherein the translator's name is identified on the common t.p. to that volume.
Alfred Rahlfs. . Göttingen
Додатна литература
Спољашње везе
The Septuagint Online — Comprehensive site with scholarly discussion and links to texts and translations The Septuagint Institute : Bible Translations : Septuagint Version : Versions of the Bible
Extensive chronological and canonical list of Early Papyri and Manuscripts of the Septuagint
Septuagint/Old Greek Texts and Translations LXX finder, listing dozens of editions, both print and digital, in various languages and formats. A good place to start. Elpenor's Bilingual (Greek / English) Septuagint Old Testament Greek text (full polytonic unicode version) and English translation side by side. Greek text as used by the Orthodox Churches. Titus Text Collection: Vetus Testamentum graece iuxta LXX interpretes (advanced research tool) Septuagint published by the Church of Greece Plain text of the whole LXX — contains Septuagint texts (with diacritics) side-by-side with English translations The Septuagint in Greek as a Microsoft Word document. Introduction and book abbreviations in Latin. Non-free Antioch (Vusillus Old Face, Vusillus) TrueType font file required. The New English Translation of the Septuagint (NETS), electronic edition EOB: Eastern / Greek Orthodox Bible: includes comprehensive introductory materials dealing with Septuagintal issues and an Old Testament which is an extensive revision of the Brenton with footnotes. from the Septuagint (LXX) and the Official Greek New Testament text of the Ecumenical Patriarch. LXX2012: Septuagint in American English 2012 — The Septuagint with Apocrypha, translated from Greek to English by Sir Lancelot C. L. Brenton and published in 1885, with some language updates by Michael Paul Johnson in 2012 (American English) Septuagint references in NT by John Salza
Категорија:Јудаизам Категорија:Библија Категорија:Преписи и преводи Светог писма