2004. је била преступна година.
Догађаји
Јануар
4. јануар — Након Револуције ружа у Грузији прошлог новембра, Михаил Саакашвили побјеђује са 97% гласова на изборима; 25. 1. преузима дужност предсједника (до 2013). Уводи радикалне економске и антикорупцијске реформе. 4. јануар — Авганистанска Лоја Џерга, Велика скупштина, усвојила нови устав земље: Исламска Република Афганистан, са 34 вилајета и око 400 округа, са изабраним председником и дводомном скупштином. 7. јануар — Мијаило Мијаиловић признаје да је крив за убиство Ане Линд, министрке спољних послова Шведске. 13. јануар — Савет за борбу против корупције доставио је премијеру Зорану Живковићу и министру за привреду Александру Влаховићу извештај у коме анализира политику и приватизацију у Србији. Према овом извештају, у Србији је обављено десет сумњивих приватизација. 16. јануар — Водоводска вода у Зрењанину забрањена за употребу због превисоке концентрације арсена. 24. јануар — НАСА-ина свемирска летелица МЕР-Б, ровер Опортунити, спустила се на површину Марса. 25 јануар — У дворишту зграде Владе Србије постављена је спомен плоча убијеном премијеру Србије Зорану Ђинђићу. 27. јануар — Милан Бабић се изјаснио кривим пред Хашким трибуналом, у изјави изражава срамоту и кајање. 28. јануар — Хатонов извештај поводом смрти Давида Келија прошлог јула: британска влада је ослобођена оптужби да је шминкала извештаје о ирачком наоружању или утицала на Келијево именовање. 29. јануар — Друга Интифада: експлозија бомбаша-самоубице у аутобусу у Газанској улици у Јерусалиму односи 11 живота, дан након што је осам Палестинаца погинуло у израелској рацији на периферији Газе. 30. јануар — Немачки канибал Армин Меивис је осуђен на 8,5 година затвора (на новом суђењу 2006. добија доживотну казну). 31. јануар — Абдул Кадир Кан, "отац пакистанског нуклеарног програма", смењен је с положаја научног саветника председништва, након америчког извештаја о пакистанском извору нуклеарних компоненти у Ирану, Северној Кореји и Либији.
Фебруар 4. фебруар — Драган Маршићанин (функционер ДСС), уз помоћ гласова социјалиста, изабран за председника Скупштине Србије и уједно постао в. д. председника Србије. 4. фебруар — Четири студента Харварда су основала друштвену мрежу Фејсбук из своје собе у студентском дому.
6. фебруар — Бомбаш самоубица детонира експлозив и убија 41 особу у Московском метроу. 6. фебруар — Председник САД Џорџ Буш оснива Комисију за обавештајне капацитете САД у вези са оружјем за масовно уништење, „Комисију за обавештајне податке о Ираку“: извештај из следеће године открива да је обавештајна заједница погрешила у скоро свим проценама. 7. фебруар — Лондонски клуб поверилаца отписао је 62% дуга Републици Србији. 7. фебруар — Иван Рибкин, руски опозициони председнички кандидат, нестао је на неколико дана, након што је изнео оптужбе против Владимира Путина - касније тврди да је био дрогиран и да је глумац у компромитујућем видеу. 11. фебруар — Отворен је Институт Сервантес у Београду (Шпански културни центар). 12. фебруар — Градска влада Сан Франциска, кршећи тадашње калифорнијске законе, издаје званичне дозволе за истополне заједнице као чин грађанске непослушности (Врховни суд Калифорније суспендује забрану 11. 3., бракови се поништавају 12. 8.; истополни бракови ће бити легализовани 2008. године). 15. фебруар — Свечаност у Орашцу поводом 200. годишњице почетка Првог српског устанка. 18. фебруар — Железничка несрећа у Нишапуру у Ирану: вагони са запаљивим материјалима и амонијум нитратом ударили су у село, у експлозији је погинуло скоро 300 људи. 20. фебруар — У Ирану, конзервативци побеђују на изборима за Меџлис (ирански парламент), након што је прошлог месеца око 2.500 реформиста, укључујући 80 чланова Меџлиса, добило забрану кандидовања. 22. фебруар — Борис Тадић изабран за председника Демократске странке. 23. фебруар — Суђење оптуженима за убиство Ивана Стамболића и покушај атентата на Вука Драшковића у Будви почиње пред Специјалним судом у Београду. 24. фебруар — Руски премијер Михаил Касјанов је смењен (замениће га Михаил Фрадков, до 2007. године). 24. фебруар — Земљотрес у северном Мароку, близу Ал-Хосеиме - 628 мртвих. 25. фебруар — Радован Јелашић је изабран за гувернера Народне банке Србије. 26. фебруар — Авион са македонском делегацијом, предвођеном председником Борисом Трајковским, пада на брдо Хргуд код Стоца (БиХ). 27. фебруар — Шоко Асахара осуђен на смрт (погубљен 2018). 29. фебруар — Побуњеници заузимају Порт о Пренс, главни град Хаитија; председник Жан-Бертран Аристид подноси оставку, одлази из земље америчким авионом. Увече у град стижу амерички маринци, којима ће се придружити војници из других земаља, у јуну је уведена стабилизациона мисија УН МИНУСТАХ (до 2017).
Март 1. март — Убијен Кујо Кријешторац, очевидац атентата на Ђинђића. 2. март — НАСА је објавила потврду њихове летјелице МЕР-Б (Опортунити) да је у прошлости било воде на подручју њезина слетања на Марс. 2. март — Масакр на Ашуру: низ експлозија у Багдаду и Карбали на шиитски празник, 80 - 100 мртвих. 3. март — Скупштина Србије изабрала нову Владу Србије на челу са Војиславом Коштуницом, лидером ДСС. У Влади, поред ове странке, су Г17+ и коалиција СПО-НС. Влада је изабрана уз подршку посланика СПС-а, чији представници нису ушли у Коштуничин кабинет. 4. март — У пожару је горео манастир Хиландар. 4. март — Предраг Марковић (Г 17 +) изабран за председника српског парламента.3/4. март — Велики пожар у Хиландару. 6. март — Раде Булатовић нови директор БИА. 7. март — Избори у Грчкој, победа опозиционе Нове демократије Костаса Караманлиса (премијер до 2009). Јавни дуг земље је преко 100% ГДП, буџетски дефицит је погоршан трошковима за предстојећу Олимпијаду. 7. март — У Зимбабвеу је заустављен авион из Јужне Африке са плаћеницима који су требали извести пуч у Екваторијалној Гвинеји (Марк Татчер је осуђен за финансирање подухвата). 11. март — У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено. Десничарска влада за ово криви баскијске сепартисте иако су докази указивали на исламске екстремисте. 12. март — Нереди у Камишлију на североистоку Сирије: након сукоба са Арапима, Курди нападају симболе асадистичке власти, након чега су брутално репресирани. 14. март — Владимир Путин је реизабран са 72% за председника Русије. 14. март — Победа опозиционих шпанских социјалиста на изборима, нови премијер од априла је Хосе Луис Родригез Запатеро (до 2011). 15. март — У француским државним школама су забрањени упадљиви верски симболи од следеће школске године. 16. март — Косовски албански медији јављају да су се тројица албанских дечака удавила у Ибру, наводно бежећи од Срба - повод за демонстрације. 16. март — Експлозија уништила део солитера у Архангељску, погинуло је 58 људи - недавно отпуштени гасни техничар се светио фирми и граду. 16. март — Почиње Рат у северозападном Пакистану између војске и исламиста. 17. март — Немири на Косову и Метохији 2004. На Косову и Метохији избиле демонстрације Албанаца које су се претвориле у погром над Србима. У том погрому, који је трајао три дана, убијено је 15 Албанаца и 12 Срба. Озбиљно је повређено око 170 Срба, од тога 150 батинањем у њиховим кућама, док је њих 20 повређено у нападима на путевима. Око 800 српских, 90 ашкалијских и две албанске куће су потпуно уништене или озбиљно оштећене. Потпуно је демолирано и спаљено 36 православних верских објеката. 17/18. март — Демолирана и запаљена Бајракли-џамија у Београду од стране десничарских екстремиста, нереди у граду, полупано стакло на теразијском Мекдоналдсу. Спаљена је и нишка Хадровића џамија. 18. март — Манастир Девич код Србице су спалили албански екстремисти. након што су се из њега повукли дански војници Кфора који су га обезбеђивали. 18. март — Многе средње школе у Србији прекинуле наставу, ђаци протестују, настављени напади на Србе на Косову (дан жалости 21. 3.). 18. март — Александар Тијанић именован за генералног директора РТС (до 2013). 19. март — Дан прије избора, тајвански председник Чен Шуејбјен и потпредседница Анете Лу су лакше рањени у атентату. 20. март — На Тајвану на председничким изборима победио тадашњи председник Чен Шуејбјен, са 50,11%. Истовремено одржан референдум о односима Тајвана и комунистичке Кине али одзив је био недовољан. 22. март — Ахмед Јасин, оснивач и духовни лидер Хамаса, убијен је израелском ракетом у граду Газа. 23. март — Мијаило Мијаиловић осуђен на доживотни затвор због убиства шведске министарке иностраних послова. 25. март — Британски премијер Тони Блер посећује Либију као први западни вођа након више деценија дипломатске изолације. 26. март — У Београду убијен генерални секретар Фудбалског савеза Србије и Црне Горе, Бранко Булатовић. 28. март — Циклон Катарина погодио бразилску државу Санта Катарина - први такав догађај на јужном Атлантику. 29. март — Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија су постале пуноправне чланице НАТО пакта. 29. март — Ирска је увела потпуну забрану пушења у свим угоститељским објектима. 30. март — Скупштина Србије усвојила Закон о правима оптужених пред Хашким трибуналом и њихових породица (гласали СРС, ДСС, СПС). 31. март — Рат у Ираку: У граду Фалуџа у побуњеничкој заседи убијена четворица припадника америчке безбедносне агенције; нагорела тела су вучена улицама и обешена на мост преко Еуфрата. Американци одговарају Битком за Фалуџу.
Април 2. април — Хашки трибунал је објавио оптужнице против шест хрватских официра и бивших функционера у самопроглашеној Хрватској Републици Херцег-Босни (Јадранко Прлић и други, који се убрзо добровољно предају). 4. април — Расписани председнички избори у Србији за 13. јуни. 4. април — Референдум у Словенији о враћању основних права „Избрисанима“: излазност 31,55%, наспрам 96,05%. 4. април — „Црна недеља“: Махдијева армија свештеника Муктаде ел Садра почиње устанак у неколико градова у Ираку. Почиње и опсада Садр Ситија, шиитског подручја североисточно од Багдада, базе Махдијеве армије (до 2008). 4. април — Американци увече почињу Прву битку за Фалуџу - лоше припремљена операција траје до почетка маја, Ирачани се све више окрећу против окупације. 5. април — Елизабета II од Уједињеног Краљевства посећује Париз поводом обележавања 100. годишњице англо-француског споразума познатог као Антанта Срдачна. 17. април — Пуцњава у затвору УНМИК-а у Косовској Митровици између јорданских и америчких полицајаца, троје мртвих. 17. април — Нови лидер Хамаса, Абдел Азиз ел-Рантиси, такође је убијен израелском ракетом. 17. април — Иван Гашпарович је изабран за председника Словачке са 60% гласова, испред бившег премијера Мечијара који је водио у првом кругу. 18. април — Нови шпански премијер Хосе Луис Родригез Запатеро наређује повлачење из Ирака. 19. април — Коначна пресуда за генерала Радислава Крстића пред Хашким трибуналом: 35 година, уместо 46, за помагање и подстицање геноцида - таква дефиниција је први пут поменута у правоснажној пресуди. 20. април — Ђинђићев телохранитељ Милан Веруовић изјавио је на суђењу да су се током атентата чула три пуцња. Неколико припадника Жандармерије појавило се у судници носећи бивше мајице ЈСО. 20. април — Гравити Пробе Б (ГП-Б) је био сателитски експеримент за тестирање предвиђања опште релативности: геодетски ефекат и повлачење оквира. 20. април — Побуњеници у Ираку испалили су 40 граната на затвор Абу Граиб, убивши 22 затвореника. 21. април — Мордехај Вануну, израелски нуклеарни инжењер који је 1980-их открио свету израелско нуклеарно оружје, пуштен је из затвора где је служио казну за издају. 22. април — Катастрофа у Рјонгчону - железничка несрећа у Северној Кореји у којој је погинула 161 особа и приморала тамошње власти да потраже помоћ од Црвеног крста. 24. април — На Кипру одржани референдуми о Анановом плану за поновно уједињење острва: Кипарски Турци прихватају са 65%, али кипарски Грци одбијају са 76%. 26. април — Магнус Карлсен (13) постаје шаховски велемајстор.