21. јул (21.7.) је 202. дан године по грегоријанском календару (203. у преступној години). До краја године има још 163 дана.

Догађаји

230 — Папа Понтијан је наследио Урбана I као 18. папа. 285 — Диоклецијан је именовао Максимијана за цезара и свог савладара. 365 — Критски земљотрес је изазвао цунами који је разорио Александрију. 976 — Основана аустријска кнежевска лоза Бабенберга која је владала Аустријом до 1246. Њихов породични архив постао основни фонд данашњег Државног архива у Бечу. 1242 — Луј IX је у бици код Тајбура окончао побуну својих вазала Хенрија III и Хјуа X Лизињана. 1403 — У бици код Шрузберија краљ Хенри IV је победио побуњенике. 1542 — Папа Павле III формирао инквизицију, конгрегацију кардинала са овлашћењима да прогоне јеретике, како би појачао борбу против протестантизма. 1542 — Прво искрцавање француских војника на обалу острва Вајт током француске инвазије острва Вајт. 1542 — У бици код Јемгума током Осамдесетогодишњег рата Фернандо Алварез де Толедо је победио Луја од Насауа. 1718 — Закључен је Пожаревачки мир којим су окончани Аустријско-турски рат и Турско-млетачки рат. 1773 — Папа Климент XIV издао папску булу -{„Dominus ac Redemptor“}- којом је распустио језуитски ред. 1774 — Русија и Турска су склопиле Кучуккаинарџијски мир којим је окончан Руско-турски рат. 1798 — Наполеон Бонапарта после победе у бици код пирамида завладао Египтом. 1820 — Дански физичар Ханс Кристијан Ерстед представио своје откриће, електромагнетизам. 1861 — Снаге Конфедерације су однеле победу у првој бици код Бул Рана, првом великом окршају Америчког грађанског рата. 1873 — Почео шаховски турнир у Бечу. Победио је Џозеф Хенри Блекбурн. 1897 — Едвард, принц од Велса је отворио галерију „Тејт” у Лондону. 1904 — Завршена градња Транссибирске железнице од Москве до Нахотке код Владивостока. Железница грађена 13 година. 1925 — На Скоупсовом суђењу средњошколски наставник биологије Џон Т. Скоупс је осуђен због предавања еволуције и кажњен са 100 долара. 1940 — У балтичким државама Литванији, Летонији и Естонији успостављена совјетска власт. 1944 — Америчке трупе су се искрцале на Гвам започевши битку за Гвам. 1948 — У Београду у Дому Гарде у Топчидеру отпочео седмодневни Пети конгрес КПЈ, на ком је изабран нови ЦК КПЈ и подржано југословенско руководство у борби против Информбироа. 1949 — Сенат САД је ратификовао Северноатлантски споразум. 1954 — На Женевској конференцији Вијетнам је подељен на Северни и Јужни Вијетнам. 1960 — Сиримаво Бандаранаике постала премијер Цејлона, као прва жена у свету која је дошла на чело владе. Она је на то место дошла по убиства њеног мужа Соломона. 1970 — Након 11 година изградње завршена је Асуанска брана у Египту. 1973 — Упркос протестима светског јавног мњења Француска почела серију нуклеарних проба у јужном Пацифику. 1974 — Грчка је прихватила резолуцију Уједињених нација о прекиду ватре на Кипру, дан после турске инвазије. Наредног дана исту резолуцију прихватила и Турска. 1977 — Избио је четвородневни Либијско-египатски рат. 1983 — У Пољској укинуто ратно стање, уведено у децембру 1981. 1983 — Најнижа забележена температура на свету на насељеној локацији од −89,2 °C је измерена у станици Восток на Антарктику. 1993 — У поплавама и клизиштима проузрокованим једномесечним кишама у Индији, Бангладешу и Непалу погинуло око 1.000 људи, а више милиона принуђено да напусти домове. 1994 — Руски писац Александар Солжењицин стигао у Москву после двомесечног путовања по Русији, из које је 20 година раније отишао у егзил. 1995 — Представници 16 земаља на Међународној конференцији о Босни у Лондону упозорили војне и политичке представнике Срба у БиХ да ће, ако нападну „заштићену зону“ УН у Горажду, бити суочени са узвраћањем које укључује употребу ваздушне силе. 2008 — У Београду ухапшен хашки оптуженик Радован Караџић, бивши председник Републике Српске. 2011 — Окончан је Насин програм спејс-шатлова слетањем шатла Атлантис после мисије СТС-135.

Рођења 1811 — Димитрије Деметер, хрватски књижевни и позоришни делатник. (прем. 1872) 1816 — Паул Јулијус фон Ројтер, немачко-британски предузетник и новинар, познат и као оснивач новинске агенције Ројтерс. (прем. 1899) 1884 — Иван Ђаја, српски биолог, физиолог и писац. (прем. 1957) 1893 — Ханс Фалада, немачки писац. (прем. 1947) 1899 — Харт Крејн, амерички песник. (прем. 1932) 1899 — Ернест Хемингвеј, амерички књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1954). (прем. 1961) 1920 — Нада Клаић, хрватска историчарка. (прем. 1988) 1924 — Дон Нотс, амерички глумац и комичар. (прем. 2006) 1924 — Славко Симић, српски глумац. (прем. 2007) 1926 — Карел Рајс, чешко-британски редитељ, продуцент и сценариста. (прем. 2002) 1937 — Божидар Стошић, српски глумац. (прем. 2018) 1948 — Кет Стивенс, енглески музичар. 1951 — Робин Вилијамс, амерички глумац и комичар. (прем. 2014) 1955 — Бела Тар, мађарски филмски редитељ. (прем. 2026) 1957 — Тихомир Арсић, српски глумац. (прем. 2020) 1957 — Хасан Дудић, српски певач. 1960 — Љубомир Радановић, југословенски фудбалер. 1971 — Шарлот Генсбур, енглеско-француска глумица и музичарка. 1976 — Бранко Милисављевић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. 1978 — Давор Кус, хрватски кошаркаш. 1978 — Џош Хартнет, амерички глумац и продуцент. 1981 — Хоакин Санчез, шпански фудбалер. 1981 — Палома Фејт, енглеска музичарка и глумица. 1981 — Виктор Ханеску, румунски тенисер. 1983 — Милан Јовановић, српско-црногорски фудбалер. 1984 — Владимир Веременко, белоруски кошаркаш. 1984 — Пол Дејвис, амерички кошаркаш. 1985 — Филип Полашек, словачки тенисер. 1986 — Џејсон Томпсон, амерички кошаркаш. 1988 — Деандре Џордан, амерички кошаркаш. 1989 — Крис Гантер, велшки фудбалер. 1989 — Весна Долонц, српска тенисерка. 1989 — Џуно Темпл, енглеска глумица. 1990 — Милица Ђурђевић, српска политичарка. 2000 — Ерлинг Бравт Холанд, норвешки фудбалер.

Смрти 710 — Шангуан Ванер, кинеска премијерка (рођ. 664) 1425 — Манојло II Палеолог, византијски цар (рођ. 1350) 1796 — Роберт Бернс, шкотски песник. 1921 — Милорад Драшковић, министар унутрашњих послова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (рођ. 1873) 1944 — Клаус фон Штауфенберг, немачки официр и атентатор на Хитлера 1967 — Алберт Џон Лутули, јужноафрички политичар, борац против апартхејда 1985 — Зоран Радмиловић, српски глумац (рођ. 1933) 1985 — Александар Вучо, српски песник, романописац и активан учесник надреалистичког покрета (рођ. 1897) 1995 — Павле Шовљански, боксер (рођ. 1926) 1998 — Алан Шепард, амерички космонаут (рођ. 1923) 2000 — Станојло Рајичић, југословенски композитор (рођ. 1910) 2008 — Адил Зулфикарпашић, босанскохерцеховачки политичар (рођ. 1921) 2017 — Предраг Гојковић Цуне, српски певач (рођ. 1932)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Свети великомученик Прокопије