Кладово је градско насеље и седиште истоимене општине у Борском округу. Према попису из 2022. било је 8.171 становника. Кладово се налази на десној обали Дунава преко пута румунске Скеле Кладовеј.
На тлу данашњег насеља постоје реликти праисторијског станишта — остава кремених ножева повезана са продором културе из јужноруских степа током 3. миленијума п. н. е. и остава бронзаних ножева из старијег гвозденог доба. Под српском управом у континуитету је почев од 1833.
Важан је транзитни и туристички центар и седиште највећег произвођача електричне енергије. Значајан део становништва живи и ради у земљама западне Европе. Његови житељи конзументи су српског, влашког, цинцарског, ромског, бугарског, црногорског али и прехришћанског културног наслеђа. У Кладову већ век и по живе Пемци, потомци словачких и чешких досељеника и неколицина породица немачког и мађарског порекла, овде осталих још из времена изградње Сипског канала.
Етимологија Име насеља могло би проистицати од старословенских термина класти, кладати- стављати, полагати, метати, што води до термина клас израђати, руских кладоваја- смочница, остава, спремиште, клад- пртљаг, терет, или на српском језику склад, складиште. Познато је да је руско племе Северина насељавало подручје око Тамиша и Кладову оближње Черне, а један од њихових миграционих праваца током 7. века управо је водио са подручја данашње Румуније у унутрашњост Балкана. Кладово је столећима било идеална локација за истовар- претовар терета превожених Дунавом, за чим је потреба интензивирана услед ђердапских пловидбених препрека. Да давање имена по намени места није усамљен случај у окружењу говори и термин суседног Неготина, од латинске одреднице за пословно, тржно средиште. Словенски корени речи Кладово одржани су и у топонимима Кладоруп у Бугарској, Кладње у Хрватској, Кладањ у Босни, Кладурово у ђердапском залеђу, Кладово у Русији, североисточно од Москве, истоимено село и река у регији Темишвара, Румунија, затим Кладово у Републици Бујратији- Баргузински рејон, познато по пећинским цртежима из четвртог миленијума п.н.е, Кладово у предграђу Берлина, некадашње обитавалиште Лужичких Срба.
Географија мини|лево|Дунав код Кладова
Судбина Кладова, од настанка до данашњих дана, везана је за изузетно важан део дунавског пловног пута којим су исток и запад, север и југ столећима умрежавани у јединствени систем. Заслугом највећег градитеља античког Рима Аполодора Дамашког (60-130) овде су настали пловидбени канал и импозантни Трајанов мост. Године 101. цар Трајан, како би створио боље пловидбене услове наредио је изградњу канала 2,8 км узводно од старог Сипа. Римски канал био је дуг 3220 м, са дном ширине 57 м, два вештачка насипа висине по 14 м и системом камених одбрамбених зидова дебљине 1,2 м у функцији одбијања вода што су се ту уливале у Дунав. Само три године касније окончани су и радови на грандиозном Трајановом мосту, сазиданом на 20 камених стубова над водом и 1127 метара растојања од дачког до мезијског обалног потпорног стуба, од чега преко самог речног корита 1071 м.
Године 1896. прокопан је Сипски канал за пароброде са дубљим газом, дуг 1834 м, са два насипа дужине 2650 и 2000 метара, широких 80 м, дубине 3 м, након одстрањења 380.000 м³ стена. Стране канала поплочане су тврдим кречњаком. У радовима је учествовало 9000 радника, са 40 инжењера. Као помоћна вуча за пловидбу каналом коришћени су брод или снажне локомотиве. лево|мини|Градска плажа на Дунаву у Кладову
За рибарство, трговину и привреду уопште праву благодет представљали су потенцијали следећих дунавских острва у окружењу: Оградина, Ада Кале, Црквиште, Конак, Пупаза, Гол, Ада Караташ, Давидовачко острво, Дудаш, Шимијан, Корбовско острво, Пишман Ада, Велико острво…Углавном услед тежњи освајача да и на тај начин документују како историја од њих почиње острвима су неретко мењана имена, па су се звала и Губавац, Симион, Алваџијска ада, Армут ада, Пиринчано острво, Крвава врба или Канлисућут, Беговска ада, Ада Кебир, Дуцепратум, Бану, Гура Ваи, Саан…
Премда још од средњовековног доба на гласу по црном кавијару, у свету врло цењеном почев од двадесетих година прошлога века од када је припреман према рецептури руског царског генерала Лава Денеге, затим по улову и преради рибе- нарочито оних из рода моруна, јесетра, сима, паструге, кечиге-, овај крај као гранично подручје био је много времена излаган изузетно тешким условима преживљавања. Један од кладовских специјалитета против глади било је мешање брашна са прахом истуцаних дунавских и барских шкољки, како званична историја бележи још 1834. г. Такви животни услови начинили су од Кладовљана вредне и истрајне делатнике, које је западна Европа у време Титове владавине дочекала као одличан извор гомилања профита у лику тзв. гастарбајтера.
На висоравни Малог Штрпца у атару Голог Брда настало је почетком двадесетог века кроз низ укрштања, штрбачко говече, једнобојно, са основном бојом црвеном, жутом и сивом, са кратким и чврстим ногама, наглашеним тетивама, краћим вратом и широком главом, са роговима у облику лире и врховима повијеним уназад. Када се налази под теретом добија се утисак чврстине и способности тела, као да је ногама из земље израсло- утисак је који ова врста оставља нарочиту при транспорту терета из Мирочких шума.
Јосиф Панчић је овде 1868. г. идентификовао биљну врсту Stachys chrysophaea, typus Kladovo, Pancic 8436, 1868, BEOU — биљка јако променљива у одећи, дужини лишћа, величини цвета, којим речима се, као и оним које карактеришу стаменост и упорност оригиналног примерка фауне, могу симболично представити одлике живља кладовског краја, додуше не као такође његов проналазак Српска рамонда или Мали феникс чији је један примерак након што је лист хербаријума у ком је чамио годину и по дана случајно преливен водом 1928. г, изнова почео цветати.
Године 1972. окончани су радови на изградњи хидроенергетског и пловидбеног система Ђердап, који је услове пловидбе значајно унапредио са две бродске преводнице, а Србији и Румунији доноси милијарде киловата електричне енергије. мини Саобраћај је и даље жила куцавица кладовске регије. Још у периоду успона римског царства, почетком нове ере, један од великих подухвата било је повезивање мрежом путева западног дела империје и Црног мора правцем који је обухватао и ђердапско Подунавље као витални сегмент. Сведочанства о подвизима Римљана на том плану садржана су у натписима на римским царским таблама: Тиберијевим, из 33/34 г.н.е, Клаудијевом, из 43/44. или 46. г, Домицијановим, из 92/93 и Трајановом из 100. г. Део трасе овог пута био је у функцији и 1690. г, када је на походу од Београда ка Видину Мустафа паша Ћуприлић растојање од Пореча до Брзе Паланке прешао за 9 сати хода. Нова путна мрежа успостављена је за време владавине кнежева Милоша и Михаила Обреновића. Релација Велико Градиште- Голубац- Доњи Милановац- Кладово проглашена је за државни пут 1936. г. По сећању Богољуба Стојановића, једног од планера новог водопривредног система, Узани, кривудави пут са коловозом ваљаног застора, ширине једва два или два ипо метра, био је једина танана нит која је повезивала овај крај, планинске врлети око велике реке с плодном равницом. Ту нит Дунав је повремено прекидао, односећи њене делове у неповрат. У зиму мраз, у лето бујице кидале су ту једину везу са светом. Након изградње ХЕПС Ђердап, додатним радовима 1985.г. финализована је Ђердапска магистрала, паралелна друмска артерија у односу на речни саобраћај, аутентична туристичка атракција са Голубачком тврђавом, Лепенским виром, остацима кастела Елизабет, Хидроелектраном Ђердап, тврђавом Дијана (Занес) и Националним парком Ђердап. мини|Кладовачко језеро
Туризам спада у перспективне кладовске привредне гране. Најстарији податак о туристичком боравку у Кладову односи се на на посету књегиње Оливере, кћери кнеза Лазара Хребељановића, од 1403. Ханс Кристијан Андерсен као кладовски гост крајем треће деценије 19. века оставио је ванредно леп опис Ђердапа. Из новијег доба значајне су посете Иве Андрића, из којих је неколико детаља унето и у његове приповетке. Данас је туристичка понуда базирана на пословању два елитна хотела, изузетним природним лепотама и издашном културном благу.
Име Кладово у свету се прочуло по најбољем кавијару, овде справљаном још у време владавине Римљана. Најтраженији производ је Белуга Блек Ројал — кавијар од моруне, рибе дуговечније од човека, чији су највећи примерци премашивали 1500 кг тежине и 7 м дужине. Састојци као пантенолска киселина, фолна киселилна, витамини Б2, Б6, Б12 доносе му имиџ еликсира младости, нарочито поспешиван раних седамдесетих пошто је, како се овде сматра, чувени румунски фармаколог Ана Аслан његову формулу пренела у синтетички лек за успоравање старења, у свету познати Геровитал. Особеност кладовском кавијару давао је природни конзерванс, вероватно са главним састојком бораксом, услед чије употребе производ има изузетан укус, арому, без горчине или киселости, са пријатном деликатном нијансом сланоће у надвременској хармонији са рафинираном слашћу кремасте супстанце, ослобођене прскањем зрна при конзумирању. После Првог светског рата рецептура и производња најбољег кавијара били су у рукама руског емигранта генерала Лава Дејнеге и његове супруге Вере. Пре тога икра из рибе уловљене у Кладову и околини је на најквалитетнији начин прерађивана у суседној прекодунавској Оршави, од стране јеврејског предузетника Емила Екштајна, чија се робна марка називала Астрахан- црни кавијар.
Ана Зумбуловић сачинила је запис о ретком природном феномену везаном за Кладово: Лети, у ведра мирна повечерја, сунчева кугла над Кладовом постане огромна и ватрено ужарена. Тада као кроз велику стаклену призму долази до преламања сунчевих зрака, што ствара дугу изнад воде. И дугине боје накратко обасјају сав предео и место, дрвеће, фасаде кућа, људе. Те нереалне фантастичне шарене дугине боје титрају по свима као да су учесници у некој дивотној сценографији са разнобојним рефлекторима.
Кладову најлепше пристају речи Јудите Шалго: Овај град је џиновски брод, насукан на обалу реке; његове машине даноноћно раде пуном паром, са обале непрекидно налећу нови путници, пристижу нови товари, по палуби се ковитла и по буџацима таложи песак са околних брда, једнако се нешто прави, поправља и руши, али брод никако да крене.
Историја мини|Тврђава Фетислам мини|Састанак Њихових величанстава у Кладову 7. маја 1893. године, издање Наума Димитријевића, папир, штампа, 54,6×41,8 цм, Београд, 1893. Овај плакат приказује краљицу Наталију и њеног сина Александра. Налази се у манастиру Враћевшница мини|лево|Споменик Кочи Анђелковићу поред Дунава, на месту где је набијен на колац од стране Турака. мини|Препорука кнеза Милоша Обреновића Стефану Стефановићу Тенки и Стефану Стојановићу, командатну Дунавско — тимочком да помогну Kладовљанима у изградњи и премештању кућа у нове сокаке истрасиране према новом регулационом плану.