thumb|349px|Точак године на северној хемисфери. Неки пагани на јужној хемисфери померају ове датуме за шест месеци како би се поклопили са њиховим годишњим добима.

Точак године је годишњи циклус сезонских фестивала, који обележавају многи савремени пагани, а састоји се од главних соларних догађаја у години (солстиција и равнодневица) и средњих тачака између њих. Савремене паганске прославе се у различитим мерама заснивају на народним традицијама, без обзира на историјске праксе светских цивилизација. Британски неопагани популаризовали су Точак године средином 20. века, комбинујући четири соларна догађаја („четврт-дане”) које су обележавали многи европски народи, са четири средња фестивала („међу-четврт дане”) које су славили Острвски Келти.

Различити правци савременог паганизма могу се разликовати у погледу прецизног времена сваке прославе, на основу разлика као што су месечеве мене и географска хемисфера. Неки виканци користе израз сабат за сваки фестивал, који је представљен као паок на Точку.

Порекло Активности везане за сезонске фестивале паганских народа разликовале су се широм древне Европе. На Британским острвима, Англосаксонци су првенствено обележавали соларне тачке (солстицији и равнодневице), док су острвски Келти обележавали четири средње тачке између њих. Четири келтска фестивала била су позната Гелима као Белтејн (1. мај), Лугнасад (1. август), Самхајн (1. новембар) и Имболк (1. фебруар).

Утицајна дела као што је Златна грана (1890) Џејмса Џорџа Фрејзера истраживала су различите европске сезонске фестивале и њихове могуће паганске корене. Дело Култ вештица у западној Европи (1921) Маргарет Мари испитивало је извештаје о европским суђењима вештицама, укључујући запис са суђења из 1661. године у Форфару у Шкотској, где је оптужена вештица (Изабел Смит) наводно присуствовала састанцима вештица „сваког квартала” на Свећницу (2. фебруар), Крстовдан (3. мај), Ламас (1. август) и Све свете (1. новембар).. Edinburgh, Бела богиња (1948) Роберта Грејвса сугерисала је да је, упркос христијанизацији, важност пољопривредних и друштвених циклуса очувала осам празника „древног британског система светковина”, који се састоји од Свећнице (2. фебруар), Благовести (25. март), Првог маја (1. мај), Ивањдана (24. јун), Ламаса (1. август), Михољдана (29. септембар), Ноћи вештица (31. октобар) и Божића (25. децембар).. Published in London by Faber & Faber.

thumb|left|Вештичија колиба, где је ковен Брикет Вуд прослављао своје сабате (2006). Две неопаганске струје у Британији популаризовале су ове календаре сезонских фестивала у двадесетом веку: ковен Брикет Вуд, виканска група коју је основао Џералд Гарднер, и Ред бардова, овата и друида, неодруидска група коју је основао Рос Николс. Легенда каже да су Гарднер и Николс ускладили осмоделни календар током једног натуристичког повлачења, спајајући четири соларне тачке са њихове четири средње тачке у јединствени циклус фестивала. Координација је на крају имала корист од бољег усклађивања прослава између ове две неопаганске групе. Гарднерове прве публикације називају келтске фестивале „Мајско вече, Августовско вече, Новембарско вече (Ноћ вештица) и Фебруарско вече”.

Фраза „Точак године” била је у употреби средином 1960-их за описивање годишњег циклуса од осам светковина. Истакнути виканац Ејдан Кели дао је имена виканској летњој дугодневици (Лита) и празницима равнодневице (Остара и Мабон) 1974. године, које је потом промовисао Тимоти Зел кроз свој часопис Green Egg.Kelly, Aidan. About Naming Ostara, Litha, and Mabon. Including Paganism. Patheos. Accessed 8. 5. 2019. Популаризација ових имена дешавала се постепено; у својој књизи из 1978. године Witchcraft For Tomorrow, утицајна виканска ауторка Дорин Валијенте није користила Келијева имена празника, већ је једноставно идентификовала солстиције и равнодневице („Мањи сабати”) према њиховим годишњим добима.Beckett, John. Enough With the Mabon Hate! Under the Ancient Oaks. Patheos. 11. 9. 2018. Валијенте је идентификовала четири „Већа сабата”, или фестивала ватре, именима Свећница, Мајско вече, Ламас и Ноћ вештица, док је такође наводила њихове гелске еквиваленте Имболк, Белтејн, Лугнаса и Самхајн..

Због раног утицаја Вике на савремени паганизам и синкретичког усвајања англосаксонских и келтских мотива, имена фестивала Точка године на енглеском језику обично комбинују келтска имена која је користио Гарднер и имена изведена из германских језика која је увео Кели, без обзира на то да ли се локалне прославе заснивају на тим културама.

Фестивали thumb|right|Осмокраки сунчев крст се често користи за представљање савременог паганског Точка године. thumb|right|Годишњи циклус инсолације за северну хемисферу (сунчева енергија, приказана плавом бојом) са кључним тачкама за годишња доба (средина), четврт-дане (горе) и међу-четврт дане (доле), заједно са месецима (доле) и зодијачким кућама (горе). Циклус температуре (приказан ружичастом бојом) касни због сезонског кашњења.

У многим традицијама савремене паганске космологије, све ствари се сматрају цикличним, при чему је време вечити циклус раста и повлачења везан за годишњу смрт и поновно рођење Сунца. Овај циклус се такође посматра као микро и макрокосмос других животних циклуса у немерљивом низу циклуса који чине Универзум. Дани који падају на прекретнице годишњег циклуса традиционално означавају почетке и средине четири годишња доба. Они се сматрају значајним и домаћини су великих заједничких фестивала. Ових осам фестивала су најчешћа времена за прославе заједнице.

Поред четврт-дана и међу-четврт дана, током године се могу славити и други фестивали, посебно у контексту политеистичког реконструкционизма и других етничких традиција. Док су фестивали Точка прожети соларном митологијом и симболизмом, многи викански есбати се обично заснивају на месечевим циклусима. Заједно, они представљају најчешће прославе у облицима савременог паганизма под утицајем Вике, посебно у групама неопаганског вештичарства.

Зимска краткодневица (Средима / Јул)

Зимска краткодневица, која пада на или око 21. децембра на северној хемисфери, неопагани славе под различитим именима, укључујући Средима и Јул. Име које користе неодруиди је Албан Артан.

Овај датум је препознат као значајна прекретница у годишњем циклусу још од касног каменог доба. Древни мегалитски локалитети Њугрејнџ и Стоунхенџ били су пажљиво поравнати са изласком и заласком сунца током зимске краткодневице. Иако се често назива „Јул”, по истоименом германском и касније северноевропском зимском фестивалу, те прославе германских пагана вероватно су уследиле након покрштавања германских народа. Историјски извори указују да су се та обележавања поклапала са пуним месецом лунисоларног месеца након зимске краткодневице, у распону од 5. јануара до 2. фебруара по грегоријанском календару. Преокрет у слабљењу присуства Сунца на небу симболизује поновно рођење соларног бога и најављује повратак плодних годишњих доба. Од германске до римске традиције, ово је најважније време славља.

Праксе варирају, али жртвени дарови, гозбе и даривање су уобичајени елементи светковина Средиме. Уношење гранчица и венаца зимзелена (као што су божиковина, бршљан, имела, тиса и бор) у дом и украшавање дрвећа такође су уобичајени током овог времена.

Имболк (Свећница)

Имболк је традиционално гелско име за 1. фебруар и традиционално означава прве знаке пролећа. У хришћанству је то Дан Свете Бригите, док је 2. фебруар Свећница. Поклапа се са савременим обележавањем Дана мрмота. То је време за прочишћење и пролећно чишћење у ишчекивању новог живота године. У старом Риму, то је био пастирски празник, док су га Гели повезивали са почетком лактације оваца, пре јагњења.

За келтске неопагане, фестивал је посвећен богињи Бригит, ћерки Дагде и једној од Туата Де Данана.

У традицији Риклејминга (Reclaiming), ово је традиционално време за завете и поновна посвећења за наредну годину, као и за иницијацију међу дијаничким виканцима.

Пролећна равнодневица (Остара)

Остара је назив за пролећну равнодневицу у неким савременим паганским традицијама. Израз потиче од реконструкције коју је направио лингвиста Јакоб Грим од старовисоконемачког облика староенглеске речи Еостре, англосаксонске богиње за коју су, према Беди, одржаване гозбе у њеном истоименом месецу, који је он изједначио са априлом у јулијанском календару.

Познат као Албан Еилир у гранама неодруидизма, овај празник је друга од три пролећне прославе (средина између Имболка и Белтејна), током које су светлост и тама поново у равнотежи, с тим што је светлост у успону. То је време нових почетака и живота који даље излази из стиска зиме.

Белтејн (Први мај)

Белтејн долази од гелског имена за Први мај ( и ), док су велшка имена , или . Традиционално је означавао почетак лета. Познат је као Валпургијска ноћ у германским земљама. Стари Рим је у исто доба године славио Флоралије.

Након покрштавања Европе, првомајски фестивал је углавном био повезан са плесом око мајског дрвета (мајбаум) и крунисањем мајске краљице.

Први мај се слави у многим неопаганским традицијама; у неодруидизму, он препознаје моћ живота у својој пуноћи, озелењавање света, младост и цветање.

Летња дугодневица (Лита)

Летња дугодневица, која пада на или око 21. јуна на северној хемисфери, неопагани славе под различитим именима, укључујући Мидсамер и Лита. Име које користе неодруиди је Албан Хефин.

Име Лита налази се у Бедином делу О рачунању времена (, 8. век), које чува списак (тада застарелих) англосаксонских имена за месеце раног германског календара. (први или претходни ) грубо одговара јуну у грегоријанском календару, а (следећи ) јулу. Беда пише да „Litha значи благ или плован, јер су у оба ова месеца мирни ветрови благи и навикли су да плове по мирном мору”.

У неким неодруидским традицијама фестивал се зове Албан Хефин. Сунце у својој највећој снази се поздравља и слави на овај празник. Иако је то време највеће снаге соларне струје, оно такође означава прекретницу, јер сунце такође почиње своје време опадања како се точак године окреће. То је вероватно најважнији неодруидски фестивал, због фокуса на сунце и његову светлост као симбол божанске инспирације. Неодруидске групе често славе овај догађај у Стоунхенџу.

Лугнасад (Ламас)

Лугнасад или Лунаса је гелски назив за жетвени фестивал који се одржава на или око 1. августа.Starhawk (1979, 1989) , Harper and Row pp. 191-2 (revised edition) Његово велшко име је . На енглеском је то Ламас. Неке виканске традиције заснивају своје прославе на келтском божанству Лугу, по коме је празник и добио име, док друге црпе из електичнијих извора. Иако је Лугнасад једно од најчешћих имена за овај празник у Вики у данашње време, у раним верзијама виканске литературе, фестивал се називао Августовско вече.

Ламас се често помиње наизменично са Лугнасадом, иако се ова два понекад признају као различити и одвојени празници. Док Лугнасад има келтско порекло, Ламас има англосаксонско порекло и често је био обележаван благосиљањем векни хлеба од стране цркве. Име Ламас (скраћеница од loaf mass - миса векне) имплицира да је то аграрни фестивал и гозба захвалности за жито и хлеб, што симболизује прве плодове жетве.

Јесења равнодневица (Мабон)

Празник јесење равнодневице међу неопаганима је познат под различитим именима као Мабон, Жетвени дом или Гозба сакупљања. Име које користе неодруиди је Албан Елфед. То је неопагански фестивал захвалности за плодове земље и признање потребе да се они поделе како би се осигурали благослови Богиње и Богова током наредних зимских месеци. Име Мабон сковао је Ејдан Кели око 1970. године као референцу на , лик из велшке митологије.

Самхајн (Сви свети)

upright|thumb|Неопагани одају почаст мртвима као део ритуала Самхајна.