Чаривари () је традиционални народни обичај јавног исмевања и колективне друштвене осуде, распрострањен у Европи од средњег века до 19. века, а у појединим срединама и дуже. Обичај је подразумевао организовано прављење буке, подсмешљиве песме и јавне перформативне радње усмерене ка појединцима или паровима за које се сматрало да су прекршили моралне или друштвене норме заједнице.Davis, Natalie Zemon. “The Reasons of Misrule.” Past & Present, No. 50, 1971.
Чаривари се у историографији и антропологији тумачи као облик неформалне друштвене контроле, колективног ритуала и симболичког кажњавања ван институционалног правног система.
Етимологија
Реч charivari потиче из старофранцуског језика и означава какофоничну, неусклађену буку. Њен корен се повезује са византијским грчким појмом karebaria, који означава главобољу или узнемиравајућу буку, што упућује на основни елемент обичаја — намерно стварање акустичког нереда.Le Goff, Jacques. Medieval Civilization 400–1500. Blackwell, 1988.
Историјски развој Средњи век
У средњовековној Европи чаривари је био широко прихваћен као легитиман начин на који заједница изражава неодобравање. Често се изводио ноћу и имао је елементе карневалске инверзије, где су привремено укидане уобичајене хијерархије и ауторитети.Davis, Natalie Zemon.
Рани нови век Током 16. и 17. века чаривари постаје све чешћи предмет осуде црквених и државних власти. Иако је и даље био присутан у руралним срединама, власти су га сматрале извором нереда, потенцијалног насиља и подривања јавног реда.Burke, Peter. Popular Culture in Early Modern Europe. Harper & Row, 1978.
Опадање и трансформација
У 18. и 19. веку, са јачањем државних институција и правног система, чаривари постепено губи на значају или се трансформише у мање насилне и симболичке форме јавног исмевања. У неким срединама преживљава као фолклорни обичај или локални фестивал.
Поводи и мете чариварија
Чаривари се најчешће изводио поводом: бракова који су се сматрали „непримереним“ (велика разлика у годинама, други брак удовца или удовице), сумње на прељубу или сексуално „неморално“ понашање, нарушавања родних или породичних улога, понашања које је заједница доживљавала као претњу свом моралном поретку.Thompson, E. P. “Rough Music Reconsidered.” Folklore, Vol. 103, 1992.
Географска распрострањеност и варијанте
Иако је термин charivari француског порекла, слични обичаји постојали су широм Европе:
у Енглеској под називом rough music, у Немачкој као Katzenmusik, у Италији и Шпанији у различитим локалним облицима, у деловима Балкана кроз сродне праксе јавног исмевања и буке.Burke, Peter.
Друштвена функција
Чаривари је функционисао као:
средство колективне контроле понашања, облик симболичког кажњавања, начин јачања групног идентитета и заједничких вредности.
Иако је често имао форму „шале“ или карневала, у пракси је могао да произведе озбиљне психолошке и социјалне последице по мете обичаја, укључујући страх, стигматизацију и изолацију.Le Goff, Jacques.
Критике и забране
Црква и државне власти су чаривари често осуђивале као недоличан, неморалан или опасан обичај. У многим земљама доношене су уредбе које су га формално забрањивале, мада је у пракси често настављао да постоји у мање видљивим облицима.Thompson, E. P.
Чаривари у савременим интерпретацијама
У савременој науци, чаривари се анализира као:
облик ритуалног понижења, рани модел јавног протеста, претеча савремених облика јавног посрамљивања (public shaming).
Истраживачи га повезују са карневалском културом, перформативним праксама и динамиком моћи унутар заједнице.Davis, Natalie Zemon.
Види још
Карневал Народни обичаји Друштвена контрола Ритуално понижење
Референце