Битка код Равног је сукоб између крсташке војске коју је предвоио саксонски и баварски војвода Хајнрих Лав и српске војске великог жупана Стефана Немање, 1172. године.
Саксонски и баварски војвода Хајнрих Лав из породице Велфа је кренуо у поход за Свету земљу, јануара 1172. године, са око 1200 војника и између 300-800 додатне пратње (укупно између 1500 и 2000 ходочасника). Кренувши из својих земаља спуштали су се низ реку Дунав и дошли до Браничева, који је припадао Византијском царству. Даље су ишли пешке и запрегом кроз Бугарску шуму, а када су коњи почели да умиру од умора, напуштене су запреге и најнужније потрепштине пребацили на коње. Тако су стигли до Равног (данашња Ћуприја) која се налазила у сред шуме. Како Арнолд од Либека записује становнике града су чинили Срби, који су "номинално" признавали власт Цариграда.
У то време у Србији је на власти био велики жупан Стефан Немања који је на то место дошао 1166. године. Он је ушао у рат који је Млетачка република почела са Византијским царством марта 1171. и том сукобу на страни Венецијанаца придружила се и Угарска. Током 1172. године чете великог жупана Стефана Немање су вршиле напад на Цариградски друм. Ипак, рат се завршио победом Византијског царства над савезницима.
Посланик цариградског двора, који је ишао заједно са експедицијом војводе Хајнриха Лава, је био истеран из Равног због наговарања да се учесници експедиције пусте у град. Исто тако је прошао и немачки посланик.
Како је хроничар забележио Немци су пројахали поред Равног и улогорили се крај једног потока у издуженој удолини, имајући са десне стране планине, а са леве густо купиново шипражје.
Око поноћи Срби, који су живели у околини, су извршили напад стварајући велику буку. Били су подељени у четири одреда. Немци су се одмах пробудили и дограбили оружје и пружили отпор. Срби су имали предност због фактора изненађења и захваљујући томе успели су да заузму табор епископа Конрада из Вормса, изасланика цара Фридриха Барбаросе. Срби су током напада на епископов табор користили стреле премазане отровом које су усмртиле једног витеза и двојицу слугу епископових. Да би спасио епископов табор војвода Хенрих Лав је послао 20 витезова. Напад Срба на Немце је заустављен јер су Срби грешком убили свог заповедника и то балистом. Немци су били опрезни и чекали су јутро да крену даље према Нишу и Цариграду. Иако су их локални становници целог дана пратили до борби није дошло. До Цариграда је војвода Хенрих Лав стигао без већих проблема и тамо је провео Ускрс 1172. године.
Референце
Категорија:Српске битке у средњем веку Категорија:Стефан Немања Категорија:Великожупанска Србија Категорија:Историја Ћуприје