Покољ у Гацку је био масовни покољ 170 до 180 Срба од стране хрватског фашистичког усташког покрета 4. јуна 1941. године, током Другог свјетског рата.
Позадина Дана 6. априла 1941. године, Силе Осовине су започеле инвазију на Краљевину Југославију, познату као Априлски рат. Капитулација је означила подјелу државне територије између Њемачке и њених савезница.Успостављена је Независна Држава Хрватска (НДХ), која се између осталог простирала на територији читаве данашње Босне и Херцеговине.Власт у новој држави преузео је усташки покрет на челу са поглавником Антом Павелићем. Усташе су започеле геноцидну кампању са циљем истријебљења Срба, Јевреја и Рома са простора нове државе.Муслимани нијесу били жртве прогона због вјеровања да су потомци Хрвата који су прешли на Ислам.Већи дио муслиманског становништва је сарађивао или био дио усташког покрета током рата.
Према попису становништва из 1931. године, општина Гацко је имала 15 233 становника, од којих су 5 724 били муслимани.Заједно са оближњом општином Невесиње, Срби су укупно чинили 67% становништва, Муслимани 28%, а Хрвати приближно 4%.
Потписивањем римских уговора између Краљевине Италије и НДХ, усташке јединице су започеле административно преузимање пратећи повлачење италијанских снага из Зоне III. Локални муслимани који су припадали вишој класи су постављени на водећим позицијама у Гацку.Група усташа предвођена Херманом Крешом Тонглом је дошла у град и започела организацију локалних безбједносних структура.Покушали су да задобију подршку Муслимана обећавајући им, између осталог, повратак у лично власништво имања које су изгубили током пољопривредних реформи из 1920-их, као и изградњу џамија у селима.
Историчар Томислав Дулић је забиљежио да су Усташе успјех у извршавању покоља темељиле на добијању подршке и повјерења од локалних Хрвата и Муслимана.Тонгл је одржао састанак са локалним муслиманима гдје им је представио идеолошке погледе Усташа према муслиманском становништву. Састанак је окончао са тврдњом да све Србе треба убити: „Нећемо бити задовољни и нећемо стати до потпуног нестанка посљедњег Србина из наше Независне Државе Хрватске. Посљедњи метак посљедњем Србину.”
Злочин Дана 2. јуна 1941. године, Тонгл је издао наређење Србима из села Корита и Заградци, односно свим мушкарцима старијим од 15 година, да се пријаве у згради у селу Степен. Речено им је да ће у згради добити путовнице (пасоше), којим би могли да пређу у Црну Гору, а да ће они који се не појаве бити депортовани или убијени. Већина је дошла добровољно. Преко 100 мушкараца је заточено у згради Соколског Друштва, а 12 у згради оближње школе, гдје су држани 2 дана.
Након 2 дана, односно 4. јуна, Тонгл је дошао у Корита са групом усташа и обавјестио затворенике да ће бити послати у Њемачку на присилни рад. Потом, између 170 и 180 затвореника је подијељено у 2 или 3 групе, и на камионима одвежено до каменолома Голубњача у близини Кобиље Главе код Вогошће, гдје су убијени. Преживјели је свједочио из сопствене перспективе: Када смо камионом стигли до јаме, усташе - било их је тамо 100-200 и нијесам могао да их препознам јер је био мрак - почели су да нас извлаче из камиона, након чега су сваку групу од по двоје или троје људи одводили до јаме, гдје су почели да пуцају на нас из оружја, да нас туку моткама, тољагама, сјекирама и крамповима. Када би видјели да су они који су доведени до јаме мртви, гурали би их моткама унутра. Када сам ја, Носовић Обрен, доведен до јаме, везан за Крста Сворцана, неко је испалио хитац из пушке са удаљености од два до три корака. Крсто Сворцан је одмах пао мртав и повукао ме са собом, неповријеђеног. Пошто нијесам испустио никакав звук, усташе су, вјероватно мислећи да смо обојица мртви, мотком гурнуле Крста Сворцана и мене у јаму. ...Приликом пада са Крстом Сворцаном пао сам преко њега и већ мртвих људи, захваљујући чему сам само сломио једно ребро на лијевој страни.Преживјели свједок злочина је извучен из јаме 7. јуна од стране локалних Срба, али је преминуо 2 сата касније од задобијених повреда.Између 170 и 180 Срба је изгубило живот у покољу.
Посљедице Покољи и злочини над Србима у Гацку су утицали на остала подручија у источној Херцеговини и испровоцирала устанак предвођен свештеником Српске православне цркве, Радојицом Перишићем.То је био први велики устанак против НДХ, прије јула 1941. године.
Види још Геноцид над Србима у Другом свјетском рату Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској Срби у Босни и Херцеговини Срби у Хрватској Злочини усташа у Другом светском рату Референце