Тисаерш () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Тисафиред јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Географија мини|лево|200п|Центар села са црквом мини|лево|200п|Зграда затвореног базена за купање Село лежи близу северне ивице жупаније, 14 km југоисточно од Тисафиреда, недалеко од реке Тисе. Топографске информације

Његови непосредни суседи су Кочујфалу (засебан део Тисафиреда) на североистоку, Нађиван на истоку, Кунмадараш на југу, Тисасентимре на западу и Тисаигар на северозападу.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Историја Археолошки докази указују на то да су Мађари населили подручје око Тисаерша још у периоду мађарског освајања и ту се трајно настанили. Када су се населили затекли су разједињено и мешовито становништво састављено од Словена, Авара и Бугара. Племенска припадност Мађара који су се населили на овом подручју не може се са сигурношћу утврдити. Поједини историчари (Ђерђ Ђерфи) и археолози (Јанош Ђезе Сабо) претпостављају да је део данашње жупаније Солнок, који лежи источно од реке Тисе, током 9. и 10. века припадао поседима династије Арпад (или самом племену Арпада). Име „Ерш” (Örs) означавало је једно од три кабарска племена која су стигла заједно са седам мађарских освајачких племена и била позната као помоћне војне снаге Мађара.Кратка историја насеља

Село се први пут помиње 1292. године, када га је Имре Ерши, који није имао наследника, завештао Егерској бискупији. У то време, село је било под административном управом жупаније Хевеш. У документу из 1472. године помиње се заједно са два суседна насеља, Тисаигаром и Нађиваном. Појављује се у књизи прихода Егерске бискупије 1494. године, а 1551. године наведено је у бискупијском урбаријуму (земљишном регистру) као многољудно село са 27 домаћинстава. Насеље је уништено је током седамдесетих година 16. века, али је обновљено у 18. веку према линеарном плану насеља, уз употребу савременијих грађевинских материјала и јединственог архитектонског стила. Велике парцеле и линеарни распоред улица природно су погодовали уједначеном распореду поседа и фасада кућа. Године 1876. село је припојено јарашу Тисафиред у оквиру жупаније Хевеш. У саставу тог јараша остало је све до 1950. године, када је пребачено у жупанију Солнок. Народно удружење Тисаерша (Tiszaörsi Népkör) основано је 1902. године, у време ширења социјалистичких идеја. Електрична енергија уведена је у село 1932. године, мада је потпуна електрификација завршена тек у периоду између 1961. и 1965. године.

Почетком тридесетих година 20. века, током истраживачког бушења у области Велике равнице, у границама села откривен је извор термалне воде температуре 54 °C, а које је такође било погодно за пиће. Јавно купалиште је ту уређено 1935. године, након чега је уследила изградња одмаралишта.Купалиште у Тисаершу Током аграрне реформе 1945. године, пријавило се 381 лице, од којих је њих 260 добило земљу. До 30. новембра 1947. године, укупно 2.757 катастарских јутара земље подељено је између 592 особе.

Пољопривредна задруга „Új Élet” (Нови живот) основана је 8. фебруара 1950. године са 22 члана и површином од 96 катастарских јутара земље. Општински савет у Тисаершу формиран је 26. октобра 1950. године, са 51 одборником и 24 заменика одборника.

Од 1. јануара 1971. године, насеља Тисаерш и Тисаигар чинила су заједничку административну целину, а 1. априла 1977. године њима се придружило и насеље Нађиван. Након тога уследила је реорганизација локалних основних школа, при чему су школе у ​​Тисаигару, Нађивану и Тисаершу спојене у јединствену окружну основну школу са седиштем у Тисаершу. Дана 1. децембра 1991. године, ова села су поново стекла независну управу, а заједнички савет је распуштен.

Демографија Године 2001. 98% становништва насеља изјаснило се као Мађари, а 2% као Роми.Скуп података о националности пописа из 2001. године.

Према попису из 2011. године, 84,6% становника се изјаснило као Мађари, 4,7% као Роми, 1,3% као Немци и 0,5% као Румуни (14,9% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура је била следећа: римокатолици 49,1%, реформисани 7,9%, лутерани 0,5% и лица без верске припадности 18,5% (22,2% се није изјаснило).

Године 2022. 90,6% становништва се изјаснило као Мађари, 7,4% као Роми, 1,3% као Немци, 0,5% као Румуни, по 0,1% као Хрвати и Грци, а 1,8% као припадници других етничких група (8% се није изјаснило о етничкој припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Што се тиче вероисповести, 34,6% су били римокатолици, 7,1% реформисти, 0,2% гркокатолици, 0,1% Јевреји, 0,1% лутерани, 0,1% православци, 1,8% припадници других хришћанских заједница, 1,9% припадници других католичких заједница, а 22,6% се није изјаснило као припадници ниједне верске заједнице (31,3% није дало одговор).

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Тисаерш на sokoldal.hu

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок