22. октобар (22.10.) је 295. дан у години по грегоријанском календару (296. у преступној години). До краја године има још 70 дана.
Догађаји
1721 — После успешно окончаног рата са Шведском, Русија је постала нова сила на Балтику, а Петар Велики проглашен за цара целе Русије. 1773 — Краљ Тонга поклонио енглеском истраживачу Џејмсу Куку горостасну корњачу, која је у Лондону живела до 1966. 1797 — Француз Андре-Жак Гарнерен први употребио падобран, скочивши из балона над Паризом са висине од 680 метара. 1844 — Велико разочарање у САД, где је више хиљада верника очекивало други долазак Исуса Христа. 1873 — Да би онемогућио Французе да се удруже с немачким непријатељима, немачки цар Вилхелм I Хоенцолерн, на иницијативу канцелара Бизмарка, придружио се савезу Русије и Аустроугарске. 1894 — Михаило Петровић Алас, постао професор математике на Великој школи. 1895 — Воз је искочио из шина на железничкој станици Монпарнас у Паризу. 1944 — Војвођанске бригаде заједно са јединицом Црвене армије у Другом светском рату ослободиле Оџаке. Дан ослобођења Земуна у Другом светском рату. 1947 — Почео је рат Индије и Пакистана око Кашмира пошто је кашмирски махараџа Хари Синг одбио да се прикључи једној од две земље када је подељен индијски потконтинент. Рат почетком 1949. окончан посредством Уједињених нација, а Кашмир остао подељен. 1964 — Француски књижевник Жан Пол Сартр одбио Нобелову награду за књижевност. 1987 — Примерак ретке едиције Гутенбергове библије продат у аукцијској кући „Кристи“ у Њујорку за рекордних 5,39 милиона долара. 1991 — Председништво Југославије непотпуном саставу, чинили га Србија, Војводина, Косово и Црна Гора, одбацило предлог Европске заједнице да југословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију суверених држава. Одлука допринела продубљавању југословенске кризе и дефинитивном распаду земље. Скупштина Републике Албаније признала "независност" самопроглашене "Републике Косово", чиме је нарушен територијални интегритет још увек постојеће СФРЈ. 1992 — На путу Прибој-Рудо из аутобуса киднаповано 16 муслимана, становника села Сјеверин на граници Србије и Босне, а потом убијено у Вишеграду. Отмицу и убиство извршили Милан Лукић, Оливер Крсмановић и Драгутин Драгићевић и Ђорђе Шевић, припадници Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, који су готово 11 година после отмице осуђени на вишегодишње казне затвора. 2000 — Посмртни остаци једног од највећих српских песника Јована Дучића пренети, 57 година по његовој смрти, из америчког места Либертивил и сахрањени у родном граду Требињу у Републици Српској. Сахрани присуствовао и председник Југославије Војислав Коштуница, који је потом посетио Сарајево, што је била прва посета председника Југославије некој од бивших југословенских република. 2009 — Мајкрософт званично пустио у продају оперативни систем Windows 7. 2021 — Најмање 16 људи је погинуло, а 9 се води као нестало у пожару који је избио у фабрици за производњу барута у руском региону Рјазањ. 2022 — Лидер странке Браћа Италије Ђорђа Мелони положила је заклетву као нова премијерка Италије. Ђорђа Мелони је постала уједно и прва жена која је постала премијер Италије.
Рођења 1071 — Вилијам IX од Аквитаније, један од вођа Крсташког рата 1101. године. (прем. 1126) 1592 — Густав Хорн, шведски војсковођа. (прем. 1657) 1689 — Жоао V Португалски, краљ Португалије. (прем. 1750) 1811 — Франц Лист, мађарски композитор. (прем. 1886) 1844 — Сара Бернар, француска глумица. (прем. 1923) 1847 — Јакоб де ла Рај, бурски генерал. (прем. 1914) 1870 — Иван Алексејевич Буњин, руски писац и аутор, добитник Нобелове награде за књижевност. (прем. 1953) 1881 — Клинтон Дејвисон, амерички физичар. (прем. 1958) 1887 — Џон Рид, амерички новинар, песник и социјалистички активиста. (прем. 1920) 1893 — Ернст Епик, естонски астроном и астрофизичар. (прем. 1985) 1896 — Чарлс Глен Кинг, амерички биохемичар. (прем. 1988) 1913 — Бао Дај, вијетнамски цар. (прем. 1997) 1915 — Јицак Шамир, израелски политичар. (прем. 2012) 1917 — Џоун Фонтејн, британско-америчка глумица. (прем. 2013) 1919 — Дорис Лесинг, британска књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност. (прем. 2013) 1920 — Тимоти Лири, амерички писац и дизајнер софтвера. (прем. 1996) 1922 — Радован Самарџић, српски историчар. (прем. 1994) 1925 — Роберт Раушенберг, амерички уметник. (прем. 2008) 1927 — Љубомир Радичевић, српски редитељ и сценариста. (прем. 2020) 1929 — Лав Јашин, совјетски фудбалски голман. (прем. 1990) 1936 — Јован Павловић, митрополит загребачко-љубљански. (прем. 2014) 1937 — Манос Лоизос, грчки композитор. (прем. 1982) 1938 — Кристофер Лојд, амерички глумац. 1938 — Дерек Џејкоби, енглески глумац и редитељ. 1939 — Жоаким Чисано, мозамбички политичар. 1943 — Катрин Денев, француска глумица, певачица, модел и продуценткиња. 1949 — Арсен Венгер, француски фудбалер и фудбалски тренер. 1950 — Доналд Рамотар, гвајански политичар. 1952 — Џеф Голдблум, амерички глумац и музичар. 1964 — Дражен Петровић, хрватски кошаркаш. (прем. 1993) 1966 — Валерија Голино, италијанска глумица и редитељка. 1969 — Спајк Џоунз, амерички глумац, сценариста, продуцент и редитељ. 1971 — Корнел Давид, мађарски кошаркаш. 1971 — Томислав Ерцег, хрватски фудбалер. 1971 — Аманда Куцер, јужноафричка тенисерка. 1972 — Сафрон Бароуз, енглеско-америчка глумица и модел. 1973 — Андрес Палоп, шпански фудбалски голман и фудбалски тренер. 1975 — Иван Ивановић, српски ТВ водитељ. 1975 — Мичел Салгадо, шпански фудбалер. 1976 — Бред Стивенс, амерички кошаркашки тренер. 1979 — Ненад Стојановић, српски фудбалер. 1984 — Алекс Марић, аустралијски кошаркаш српског порекла. 1987 — Микел Хансен, дански рукометаш. 1989 — Вили Ворен, амерички кошаркаш. 1990 — Тина Блејд, хрватска порнографска глумица.
Смрти 741 — Карло Мартел, франачки владар. (рођ. 686) 1383 — Фернандо I Португалски, краљ Португалије. (рођ. 1345) 1906 — Пол Сезан, француски сликар. (рођ. 1839) 1927 — Борисав Станковић, српски писац. (рођ. 1876) 1967 — Боривоје Ж. Милојевић, географ, професор Београдског универзитета и академик САНУ. (рођ. 1885) 1973 — Пабло Касалс, шпански виолончелиста каталонског порекла. (рођ. 1876) 1982 — Ричард Хуго, амерички песник и књижевник. (рођ. 1923) 1986 — Алберт Сент Ђерђи, мађарски физиолог и добитник Нобелове награде за физиологију или медицину. (рођ. 1893) 2002 — Ричард Хелмс, директор ЦИА и амбасадор САД у Ирану. (рођ. 1913)
Празници и дани сећања 1883 — У Њујорку извођењем опере „Фауст“ француског композитора Шарла Гуноа отворена оперска кућа „Метрополитен“. 1887 — Уреду за патенте у Њујорку Никола Тесла пријавио шест изума, међу којима и вишефазну наизменичну струју. Изуме 1888. откупила фирма „Вестингхаус“ и њихову примену приказала на светској изложби у Чикагу 1893. 1912 — Трећа српска армија генерала Божидара Јанковића потукла у Првом балканском рату турске снаге и ослободила Приштину. Међународни дан свести о муцању Српска православна црква данас прославља Свети апостол Јаков Свети Стефан Српски (Слепи)