мини|Регион Аглабида Аглабиди су династија емира, чланова арапског племена Бани Тамим, који су владали Ифрикијом (северна Африка), номинално у име абасидског калифа, око једног века, док нису збачени од стране Фатимида.
Оснивач династије је Ибрахим ибн ел Аглаб којем је Харун ел Рашид дао 800. године у наследни посед Керуан с Тунисом, западном Триполитанијом и источним Алжиром. Аглабиди су своју власт ширили према Сицилији и византијским областима јужне Италије (Сарацени). Василије I потиснуо их је из јужне Италије (876—886), а устанак Бербера сломио им је власт. Године 909. Бербери протерују у Египат последњег Аглабида, емира Зијадата Алаха III.
Аглабидски владари Ибрахим I ибн ел Аглаб ибн Салим (800—812) Абдулах I ибн Ибрахим (812—817) Зијадат Алах I ибн Ибрахим (817—838) Ел Аглаб Абу Афан ибн Ибрахим (838—841) Мухамед I Абул-Абас ибн ел Аглаб Аби Афан (841—856) Ахмед ибн Мухамед (856—863) Зијадат Алах II ибн Аби ел Абас (863) Мухамед II ибн Ахмед (863—875) Ибрахим II ибн Ахмед (875—902) Абдулах II ибн Ибрахим (902—903) Зијадат Алах III ибн Абдила (903—909)
Категорија:Историја Африке Категорија:Арапи